Зоран Пановић: Победа Студентске листе чиста као суза, избори показали да локалне власти немају легитимитет

Тектонски политички преокрет, тако је амерички АП назвао оно што се десило јуче на изборима у Србији - победу Студентске листе, пораз Српске напредне странке и потпуни дебакл свих других странака који су учествовали на изборима.

Програмски директор Демостата и дугогодишњи новинар Зоран Пановић оценио је у емисији "Око"да је успех Студентске листе велика победа Србије, велика победа демократије и јединствен политички феномен. 

"Видим то као велику победу Србије, велику победу демократије и заиста један јединствен случај у широј пракси, не само у Србији, да је један покрет, као што је студентски, толико израстао да је направио тектонску промену власти у Србији", рекао је Пановић.

Ипак, указао је да је трагично што је до тако великих друштвених промена дошло после несреће у Новом Саду.

Према његовим речима, трагедија Србије је и то што су политичку динамику и раније покретале трагичне околности. Несрећа у Новом Саду, како је објаснио, била је повод да на површину изађу дубљи проблеми који су већ постојали у друштву.

У сваком црном лабуду налазе се дубински структурни проблеми

Коментаришући оцену Александра Вучића да је пад надстрешнице у Новом Саду био "црни лабуд", Пановић је објаснио да се тим изразом означава неочекивани догађај који мења постојећу динамику.

"У сваком том црном лабуду се налазе дубински структурни проблеми, и то је само повод који све то избаци на површину", навео је Пановић.

Као показатељ да су проблеми постојали и пре трагедије, издвојио је истраживање Демостата из октобра 2024. године, које је спровео истраживач Срећко Михајловић. Према његовим речима, резултати су указивали на веома низак ниво поверења у институције и катастрофалан однос грађана према локалним функционерима Српске напредне странке и њених коалиционих партнера.

Пановић сматра да је власт већ била у озбиљној кризи, иако је Александар Вучић задржавао личну популарност.

Висока излазност помогла студентској листи

Говорећи о изборним резултатима, Пановић је указао на изузетно високу излазност и велики број нових бирача у односу на претходне изборе. Оценио је да је власт вероватно рачунала на мању излазност, док је већи одзив више одговарао Студентској листи.

"Та излазност је потопила све, али је оставила Социјалистичку партију Србије испод цензуса", рекао је Пановић.

Према његовој оцени, нови бирачи су у знатно већој мери подржали Студентску листу.

"То је победа чиста као суза, у заиста јако лошим условима", истакао је Пановић.

Додао је да Студентска листа није у први план стављала питање изборних услова, већ је била усмерена на нове медије и дигиталне платформе. Насупрот томе, власт је, према његовој оцени, користила традиционалнији приступ политичкој кампањи, иако је располагала државним и парадржавним ресурсима.

Ова власт немају легитимитет у градовима

Пановић сматра да би после ових избора требало што пре расписати и председничке, локалне и покрајинске изборе.

"Овај цунами Студентске листе је показао да локалне власти по Србији, по градовима, укључујући и Београд, апсолутно немају легитимит", рекао је Пановић.

"Мислим да је основни политички бонтон, чак основна политичка дужност и обавеза, да се са председничким изборима распишу и локални избори и покрајински избори, избори за Београд, јер једноставно те власти које су тотално потучене по тим градовима немају легитимитет“, рекао је Пановић.

О могућим кадровским решења

Говорећи о могућим кадровским решењима будуће власти, навео је да ће на премијерском месту бити неко ко се разуме у економију, али да ће посебно важни бити ресори правосуђа и полиције

"Овде људи очекују кривичну одговорност, овде су свакаква непочинства урађена. Овде је криминал, корупција, то шта су бахати људи били спремни да кажу српским студентима, студенткињама, обичним грађанима Србије, да их зову усташама, сатанистима.То је брука светских размера, и то не сме да се олако заборави", рекао је Пановић.

Студенти први пут доминантна политичка снага

Пановић је оценио да је студентски покрет остварио историјски резултат јер су студенти, за разлику од ранијих студентских протеста у Србији, овога пута постали доминантна политичка снага, а не подршка постојећим странкама.

Подсетио је на студентске протесте 1988, 1992. и 1996-1997. године, указујући да су у тим периодима политичку иницијативу углавном имале друге организације и странке.

"Ово је први пут, и можда и у широј пракси, светски феномен да су студенти постали доминантна политичка снага. И да нису политичке партије", истакао је Пановић.

Он је указао и на значај средовечних грађана, за које сматра да су такође у великој мери подржали Студентску листу, док се у јавности често највише говори о младима и пензионерима.

Дебакл традиционалних странака

Према Пановићевој оцени, изборни резултати означавају и велики пад традиционалних странака прве генерације. Посебно је издвојио Социјалистичку партију Србије, која је после 36 година постојања остала испод цензуса.

Сматра да би то могло да означи крај једне генерације странака које су обележиле вишестраначки живот Србије, али није искључио могућност да се на левици појаве нова политичка окупљања.

Говорећи о будућности Српске напредне странке, упозорио је да тек предстоји период у којем ће се видети да ли ће та странка успети да задржи досадашњу снагу или ће доживети пад какав је после 2012. године претрпела Демократска странка.

На крају је указао да ће будући развој студентског покрета зависити од тога да ли ће прерасти у организовану политичку странку или ће се временом поделити на више политичких група.