Од студентске побуне до већине у парламенту - хронологија покрета који је променио политичку сцену Србије

Пад надстрешнице у Новом Саду и истовремена смрт 15 људи међу којима је било и двоје деце, као и двоје тешко повређених, од којих је један подлегао повредама, отворила је питања одговорности институција, корупције, владавине права и односа власти према захтевима грађана.

Студентска побуна и блокаде факултета почеле су после напада на студенте Факултета драмских уметности 22. новембара 2024. окупљене у Булевару уметности на Новом Београду да одају пошту страдалима на железничкој станици у акцији "Застани, Србијо" која се тих дана ширила Србијом. 

У средишту студентског деловања нашла су се четири захтева. Тражили су објављивање целокупне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, процесуирање нападача на студенте и професоре, одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената у вези са протестима, као и повећање буџетских издвајања за високо образовање за 20 одсто.

Студенти су инсистирали на томе да надлежне институције испуне захтеве, уз оцену да је њихова одговорност да поступају у складу са законом и обезбеде доступност информација од јавног значаја. 

Својим потписима студентске захтеве су подржале су и судије Апелационог суда у Београду, Привредног апелационог суда, Првог основног суда у Београду, Вишег суда у Београду, Основног суда у Обреновцу, као и Адвокатска комора Србије, која је била у тродневном штрајку, а потом и у једномесечном штрајку. Акцијама, протестима и обуставом рада подршку пружају и пољопривредници, лекари, глумци, позоришта и друге културне установе и појединци.

Блокадама и обустави наставе придружили су се и матуранти великог броја гимназија и средњих стручних школа. Заједничка тачка окупљања и подршке студентима било је одавање поште страдалима на Железничкој станици у Новом Саду.

Протестима и обуставама рада прикључиле су се и основне и средње школе широм Србије, наставници незадовољни договором који су репрезентативни синдикати направили са Владом Србије.

Опречни су, међутим, били подаци о основним и средњим школама у штрајку које је објављивало министарство просвете, с једне, и нерепрезентативни синдикати и организације цивилног друштва с друге стране. У међувремену, учитељи, наставници и професори у штрајку својим захтевима су придодали и захтеве студената.

Блокаде факултета и пленуми

Блокаде су промениле начин функционисања дела универзитета. Студенти су прекидали наставу и испите, организовали дежурства и састанке и успостављали механизме за доношење одлука - пленуме. На пленумима су студенти расправљали о предлозима и гласали о даљим корацима. 

Координацијом између факултета и универзитета организовали су заједничке акције и усаглашавали захтеве. Покрет се проширио по целој Србији.

Блокаде су отвориле и питања надокнаде наставе, полагања испита и академских обавеза. Док су студенти истицали значај испуњавања захтева, функционисање факултета и последице прекида наставе постали су предмет расправа у академској заједници и јавности.

Од факултета до улица широм Србије

Студентски покрет није остао ограничен само на универзитетске центре. Акције пешачења и бициклистичке туре до градова широм Србије, као и до Стразбура, учиниле су их познатим и изван граница Србије. То је био начин да упознају људе и објасне им непосредно шта захтевају од институција.

Студентске акције тако су постале начин повезивања различитих средина и ширења порука ван великих градова.

Пешачења су имала и симболичку димензију Грађани и мештани из најудаљенијих крајева Србије дочекивали су их и давали им велику подршку. У то време, покрет је добијао помоћ и подстицај различитих друштвених група. Ипак, подршка студентским захтевима није нужно значила и сагласност свих учесника о томе какве би политичке промене требало да уследе.

Масовни протести и ширење подршке

Током 2025. године студентски протести прерасли су у масовна окупљања у Београду и другим градовима Србије. Посебно значајан био је скуп одржан у Београду 15. марта 2025. године, на којем су се окупили студенти и велики број грађана. У 19 часова је започела петнаестоминутна тишина, која је окончана око три минута раније, пошто се маса из правца Краља Милана узнемирила у бекству с улице. У јавности и међу учесницима протеста проширила се информација да је употребљен "звучни топ".

Уочи студентског и грађанског протеста 15. марта 2025. године, у Пионирском парку у Београду постављено је шаторско насеље (у јавности познатије као Ћациленд) групе која се представљала као „студенти који желе да уче“. Камп противника блокада факултета који су подржавали власт, један период је проширен и на простор испред Народне скупштине, и током студентских и грађанских протеста и блокада био често жариште сукоба због којих је интервенисала полиција. 

Масовност протеста показала је да су студентски захтеви превазишли оквире академске заједнице. Питања одговорности за трагедију у Новом Саду, транспарентности рада институција и поступања надлежних органа постала су део шире јавне расправе.

Студентски покрет добио је подршку људи различитих професија и генерација. Међутим, окупљање грађана са различитим политичким и друштвеним ставовима отворило је и питање могу ли заједнички захтеви који су се низали да постану основа трајнијег политичког договора.

Незадовољни извештавањем РТС-а, у пролеће 2025. тражили су расписивање новог конкурса за чланове Савета РЕМ-а, па је уследила и двонедељна блокада Радио-телевизије Србије.

Студенти у блокади објавили су 5. маја прошле године на платформи Икс да траже ванредне парламентарне изборе. Уследили су протести и блокаде улица и раскрсница по градовима широм Србије у којима су учествовали не само побуњени студенти већ и незадовољни грађани. Тог лета је неретко било и сукобљавања полиције са грађанима, хапшења али и оптужби да су припадници МУП-а употребљавали прекомерну силу.  

Од студентских захтева до политичког ангажмана

Пошто су се одлучили на политичку борбу, уз сталан притисак на власт да распише превремене парламентарне изборе, истовремено су припремали своју листу кандидата за будући парламент. Више пута у јавности су се појављивала имена студентских кандидата, али их покрет никад није ни потврдио ни демантовао, не желећи да открију имена пре него што избори буду и званично расписани. 

Тако, јавност сазнаје имена кандидата за посланике Студентске листе тек пошто су избори расписани 9. септембра ове године.

Шта је све било потребно за већину у парламенту

За улазак у изборну утакмицу била је потребна подршка бирача, политичка понуда, организација на терену и способност да се допре до грађана који нису учествовали у протестима. Судећи по прелиминарним резултатима избора, изгледа да су и ове задатке успешно савладали.

После релативно мирног лета, када су се страсти смириле, владајућа већина одлучила је да распише ванредне парламентарне изборе. Тадашњи председник Александар Вучић поднео је оставку на место прдседника.

Студентски покрет је врло брзо успео да се прикључи кампањи за парламентарне изборе, и да преда листу Републичкој изборној комисији под називом Студентска листа - Студенти побеђују.

Приликом предаје листе уз познату кореографију искоришћена је и макета београдског Победника. Убрзо је листа за ванредне парламентарне изборе проглашена.

Редни број листе - три постао је нови симбол Студентске листе, а читаву кампању обележио је поздрав са три прста и песма "Три пољупца хоћу ја".

Кампања је вођена углавном на друштвеним мрежама, а учешће у дебатним емисијама на телевизији прузели су кандидати за посланике са Студентсе листе. Покрет који је настао из студентске побуне извукао је из куће дугогодишње политичке апстиненте. Активно политичко учешће и изражавање става узела је и српска дијаспора која је прелазила хиљаде километара да би гласала.

Ванредни парламентарни избори у недељу 25. октобра обележиле су фотографије редова на готово свим бирачким местима. Велика излазност јасно је показала да је овај покрет успео нешто што се није догодило у новијој српској историји - алармиро је око 70 одсто бирачког тела.

Изборна ноћ завршена је поразом владајуће већине, убедљивом победом Студентске листе и освајањем већине у српском парламенту.  

Након што је Александар Вучић признао изборни пораз 25. октобра 2026. године, грађани који су славили победу Студентске листе ушли су у Пионирски парк, уклонили ограде и почели да руше шаторе, чиме је постојање Ћациленда после више од годину и по дана - окончано.