У парламенту Швајцарске први пут отворено питање угрожености Срба на Косову и Метохији

У швајцарском парламенту данас је, у оквиру расправе о продужетку мандата швајцарског контингента у оквиру Кфора до 2029. године, први пут јасно и експлицитно отворено питање положаја и људских права Срба на Косову и Метохији.

Иако је већина посланика подржала наставак швајцарског војног ангажмана у Кфору, дебату је обележило инсистирање посланика Швајцарске народне партије да се не може говорити о стабилизацији прилика на Косову без отвореног разговора о угрожености српске заједнице.

Народна партија се у начелу залагала за што бржи повратак швајцарских војника кући и противи се дугорочном, практично отвореном ангажману швајцарске војске у иностранству. Међутим, током расправе посланици те странке су нагласили да је могућност смањења или окончања присуства Кфора директно условљена стварним напретком у безбедности и заштити људских права, посебно када је реч о српској мањини на Косову и Метохији.

Управо зато су посланици Народне партије оштро инсистирали од министра одбране Мартина Пфистера и представника надлежног парламентарног одбора да објасне шта Швајцарска конкретно предузима у вези са кршењем права Срба.

Подизању ове теме у парламенту допринео је и припремни радни ручак Групе пријатељства Швајцарска–Србија, одржан два дана раније, којем је присуствовало 14 чланова швајцарског парламента. 

На том састанку је, у разговору са представницима Амбасаде Србије и гостима који су говорили о стању на терену, посебна пажња посвећена положају српске заједнице на Косову и Метохији, безбедности мањина и питању како створити услове да присуство Кфора једног дана више не буде неопходно.

Посланици тражили конкретан одговор о заштити Срба

Питање положаја српске заједнице најдиректније су у расправи отворили посланици Кристијан Имарк, Роланд Рино Бихел и Андреас Гларнер.

Имарк је најпре, у обраћању известиоцу Одбора за безбедносну политику Андреи Крид, указао да постоји дуга листа кршења људских права над српском мањином на Косову, коју су документовале и Уједињене нације. Он је затражио одговор да ли је то питање било предмет расправе у надлежном одбору и како комисија оцењује стање људских права на Косову.

Одговор Андрее Крид показао је да положај Срба није био једна од централних тема расправе у одбору. Ипак, она је истакла да управо таква питања потврђују значај присуства швајцарских трупа на терену, јер оне прате ситуацију и настоје да позитивно утичу на њен развој. Нагласила је и да је заштита људских права једно од основних политичких начела њене странке.

Роланд Рино Бихел је потом затражио да се расправа не задржи на општим оценама, већ да се јасно каже шта је Швајцарска до сада конкретно урадила у овој тешкој ситуацији. У одговору је поново наглашена улога швајцарских војника на терену, њихов близак контакт са локалним становништвом и чињеница да уживају поверење и поштовање у оквиру мировне мисије.

Најдиректнији притисак на владу уследио је када се Кристијан Имарк обратио министру одбране Мартину Пфистеру. Он је подсетио да је министру претходне недеље доставио списак документованих кршења људских права на Косову и нагласио да се не ради само о апстрактним „тензијама између етничких група", већ о конкретним кршењима права која косовске власти врше над српском мањином. Питање је формулисао директно: после 27 година међународног присуства, шта се конкретно чини да се такве неправилности и кршења права спрече?

Министар Пфистер је одговорио да Швајцарска делује у два правца. Први је спољнополитички, кроз интензивне напоре да се унапреди стање људских права на Косову, укључујући и Солотурнски процес, који треба да допринесе конкретном напретку. Други је деловање трупа на терену. Пфистер је нагласио да швајцарске снаге не заступају ни косовску ни српску страну, већ спроводе мандат Уједињених нација, који предвиђа унапређење људских права и очување безбедности.

Андреас Гларнер је додатно заоштрио расправу, оценивши да објашњења о "праћењу" стања људских права нису довољно конкретна. Он је затражио одговор шта се заиста предузима како би се спречило узнемиравање и малтретирање мањинских заједница. Пфистер је признао да постоји низ спољнополитичких мера о којима не може детаљно да говори, јер нису у његовој надлежности, али је нагласио да само присуство Кфора представља важан предуслов за унапређење стања људских права и поштовање гаранција према свим заједницама.

На тај начин је расправа добила јасну политичку димензију: управо кршења права српске мањине и нестабилност на терену постали су један од аргумената за наставак присуства Кфора, али и за питање шта Швајцарска конкретно ради како би се створили услови да се то присуство једног дана смањи или оконча.

Швајцарска продужава мандат, питање Срба улази у парламентарну дебату

Швајцарски парламент је на крају подржао продужетак мандата Свискоја до 2029. године. За владин предлог гласала је већина посланика, док су против били посланици Народне партије.

Влада Швајцарске тврди да је наставак присуства у Кфору неопходан јер је ситуација на Косову и даље нестабилна, нарочито на северу. Као разлоге за наставак мисије наводи очување мира и стабилности, спречавање погоршања прилика које би могло имати последице и по Швајцарску, као и значај међународних мировних мисија за швајцарску безбедносну политику.

Народна партија, с друге стране, сматра да швајцарски војници не треба да остану у иностранству без јасног временског оквира и да се мора поставити питање трошкова и сврхе тако дугог ангажмана.

Ипак, најважнија политичка порука данашње расправе јесте да је питање положаја Срба на Косову и Метохији први пут јасно ушло у расправу у швајцарском парламенту.

У дебати о Кфору више није било речи само о томе да ли швајцарски војници треба да остану или да се врате кући. Отворено је и питање шта треба учинити да би њихов повратак уопште био могућ: заустављање притисака на српску заједницу, поштовање људских права, безбедност мањина и деескалација на терену.

За Србију и српску заједницу на Косову и Метохији то представља значајан помак: тема угрожености Срба први пут је изнета пред швајцарски парламент као једно од кључних питања безбедности и стабилности на Косову.