Садам после Гадафија, експлозије које су уништиле амерички план о уједињењу Либије

Серија експлозија у којима су, у августу, уништена складишта горива на ободима Триполија и истрага која је уследила суштински су уништили шансе за формирање јединствених институција у Либији, које је амбициозно замислио Масад Булос, изасланик за Африку америчког председника Доналда Трампа.

Булосов план, према којем би место председника Либије припало фелдмаршалу Калифи Хафтару, док би неко из породице његовог највећег ривала Абделхамида Дбеибе постао премијер, су пре ових догађаја, бар начелно, прихватиле обе стране, све док власти у Триполију нису оптужиле Хафтаровог сина, Садама да је ангажовао плаћенике да дроновима униште складишта горива у престоници.

Петодневни напади на та складишта додатно су погоршали ионако килаво снабдевање енергентима у држави која је у време Моамера ел Гадафија тржишту испоручивала три милиона барела дневно. У највећем од складишта, у тренутку експлозије налазило се око 4,5 милиона литара горива.

Прича о три Либијца и Шпанцу

Истрага је трајала готово два месеца пре него што су власти у Триполију обзнаниле да су ухапшене четири особе, три Либијца и Шпанац, који су, наводно, били део шире терористичке ћелије под командом Садама Хафтара.

Одмах после објављивања првих налаза истраге, званичници блиски Дбеибиној влади упозорили су међународне званичнике да је даља садарња са млађим Хафтаром немогућа, те да је амерички план о уједињењу Либије практично мртав.

Једнако је неизвесна судбина плана који су издејствовале Уједињене нације, према којем би, уколико ствари поново не крену по злу, парламентарни избори имали да буду одржани у наредне две године.

Споразум су подржали и Триполи и Бенгази, али је озбиљне резерве изразио верски лидер шеик ел Садик ел Гарјани, доводећи у питање низ одредби овог договора.
Нејасно је и у којој мери овакав политички расплет подржавају безбројне локалне милиције, чији политички афинитети махом зависе од тренутних прилика, прилива новца и односа снага лидера две владе.

Проблем за обе стране представљају и повремене акције безбројних милиција, које сходно сопственим интересима и зависно од ситуације мењају савезништва и приклањају се властима у Триполију и Бенгазију.

У једној од акција тих милиција, пре две недеље, група наоружаних и маскираних бораца затворила је вентиле на нафтоводу који води ка главном извозном терминалу у Завији.

Кратки спој усред мировног процеса уследио је недуго пошто се Садам Хафтар састао са израелским премијером Бењамином Нетанјахуом у покушају да обезбеди још међународне подршке за председничку кандидатуру свог оца.

Породица Хафтар је, у марту, ангажовала и америчку консултантску кућу како би за Калифу и Садама "обезбедила статус незамењивих лидера", али и преузела потпуну контролу над нафтном компанијом Ваха.

Либија, бескрајна политичка криза

Политичка криза у Либији, која се повремено претвара у отворене сукобе, готово без престанка траје још од свргавања режима Моамера ел Гадафија 2011. године. Међународна заједница је наду за излаз из ћорсокака тражила у председничким изборима, који је требало да се одрже крајем 2021, али је та иницијатива неславно пропала због насиља, политичког натезања и нејасних правила.

Изостанак воље за политичким решењем кризе Либију је претворио у полигон за испробавање новог оружја и натезање великих сила, укључујући САД, Русију, Турску, Италију, Француску и неколико арапских држава.

Либијци су, у суштини, прилично скептични у вези с тим могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане фракције, корупција и отворена непријатељства.

Серија покушаја да се у држави одрже било какви избори окончана је неуспесима и нападима на изданке будућих изборних институција.

Пред Либијом се данас налази неизвестан пут изградње било каквих институција и праведне расподеле богатства која би, чему се оптимисти надају, овог пута била заснована на владавини права пре него на идеологији.

Годинама, а нарочито од краја 2021., као први корак ка стабилизацији најављивани су слободни избори, и то пошто је 650.000 Либијаца потписало петицију којом се тражи замрзавање активности свих привремених институција и стварање услова за одржавање избора.

Њих су протеклих година покушали да издејствују и шефови америчких и турских обавештајних служби, Уједињене нације, као и изасланици египатских власти, али сва настојања да се локални лидери наговоре на било какву сарадњу у том смеру показала су се узалудним.