Уочи посете Урсуле фон дер Лајен Београду - главна тема План раста, зашто Србија још чека одлуку Брисела

Годину дана од почетка примене, Црна Гора и Северна Македонија су добиле прве исплате, док Србија још чека одлуку Брисела. У Европској комисији кажу да је процена ситуације у току, али нема објашњења зашто процес траје дуже него у суседним земљама.

Извори у  Бриселу наводе да се одлука касни између осталог због процене да ли Београд испуњава предуслове везане за функционисање демократије и владавине права.

Да би повукла цео износ од 1,58 милијарди, Србија мора до 2027. године да спроведе 98 реформи у 4 области договорене у реформској агенди, али мора и да испуњава и утврђене предуслове за коришћење фондова: поштовање демократских механизама, принцип владавине права и конструктивни ангажман у дијалогу са Приштином.

У јуну Србија је добила око 52 милиона евра, што је део почетног предфинансирања од седам одсто, који се уплаћује аутоматски на почетку примене плана.  Даље уплате не иду аутоматски, већ по принципу прво реформе, а онда новац.

Једна трећина средстава стиже бесповратно, остатак су повољни зајмови. Два пута годишње Европска комисија, на основу извештаја Србије, оцењује да ли су договорене мере спроведене и колико новца да уплати у буџет Србије. До сада је Брисел прву траншу одобрио само Црној Гори и Северној Македонији.

"Четири земље су до сада добиле пред-финансирање, а што се тиче исплата на основу реформи, до сада смо то учинили у случају Црне Горе и Северне Македоније током лета. Кад је реч о даљим корацима, морамо да видимо примену реформи на терену", изјавио је Гијом Мерсије, портпарол Европске комисије.

Србија је до сада поднела два извештаја – за другу половину 2024. године и прву половину ове године. Од седам реформских корака планираних за прошлу годину, Србија је известила да је спровела четири. На основу тога ће за прву фазу, уместо предвиђењих 112 милиона евра, моћи да повуче највише 68 милиона евра. Остатак - када и ако се спроведу и преостале мере.

За прву половини 2025. године  Србија је од предвиђених 10 реформских корака као спроведене пријавила 6 корака, па би уместо планираних 163 милиона евра могла да повуче 104 милиона.

У Бриселу кажу да финализују оцену за Србију, након чега средства могу бити одобрена у складу са бројем спроведених реформи. Званично – нема објашњења зашто процес траје дуже него у суседним земљама.

Београд тврди да је испунио десет од седамнаест планираних корака до сада. Аналитичари упозоравају да проблем можда није само технички, већ политички.

"У случају Србије постоји доста дебата о томе како ће Комисија проценити стање демократије и функционисање система, јер то су предуслови за коришћење средстава из Плана раста, а и део реформских корака има везе са изборним условима. Очекује се да ће комисија у том погледу бити строга", наводи Симонида Качарска из Института за европску политику.

На основу сопствених извештаја о спроводеним реформама, Србија је до сада затражила исплату укупно 172 милиона евра од могућих 275 милиона, неких 60 одсто од онога што нуди План раста. Оцена Брисела још се чека.

По речима Симониде Качарски,  Европска Комисија има формално рок од 90 дана да процени напредак, али може увек да затражи додатне документе од владе.

"У том случају, рок се продужава и сада смо вероватно у том периоду. Али, што то дуже траје, већи је ризик за кредибилитет самог процеса", наводи аналитичарка.

У којим реформским корацима Србија касни у односу на календар реформске агенде?

Из 2024. године још увек нису спроведене мере које се односе на ревизију бирачког списка у складу са препорукама Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР), као ни избор новог савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Измене Закона о електронским медијима, Закона о информисању и усвајање Закона о јавном сервису, најављене за крај прошле године, усвојене су у јулу.

С друге стране, Србија је спровела мере усклађивања са визном политиком ЕУ, тако што је за четири земље увела визни режим. Влада је навела и да је спровела договорене мере као што су усвајање стратегије и акционог плана за борбу против корупције у 2025. години, уредба о сигурности 5Г мреже у складу са ЕУ стандардима, као и предвиђене мере у области енергетике.

За прву половину 2025. године предвиђено је десет корака, међу којима усвајање новог закона о унутрашњим пословима, законског оквира за борбу против трговине оружјем, усвајање плана за усклађивање са правилима ЕУ о државној помоћи и више корака у области енергетике. Србија је у извештају као остварене пријавила шест од десет корака. Извори у Бриселу наводе да је позитивна оцена комисије извесна само за две мере: повећање подршке истраживачким компанијама у Србиј и већа доступност информација о уговорима на основу међувладиних споразума.

Доскорашњи известилац Европског парламента за План раста Карло Реслер каже да примена не иде жељеном брзином, али да је доказ озбиљности плана и очекиваних реформи.

“Финансијска средства за земље југоистока Европе могу се исплаћивати једино када Европска комисија утврди да је дошло до заиста озбиљних и смислених реформи како су дефинисане реформском агендом. Чињеница да се то није увек догађало динамиком каквом смо желели говори да је процес озбиљан и да постоје довољно озбиљни системи контроле на нивоу ЕУ.”

Фондови који нису повучени у предвиђеном року још увек нису изгубљени: правила плана предвиђају максимални рок од две године за примену мера из 2024. године и годину дана за реформе у 2025. и 2026. години. Средства која не буду повучена у том периоду могла би да буду трајно изгубљена или преусмерена на друге земље.

Када је прошле године покренут План раста, представљан је као прекретница – начин да се земље региона приближе Европској унији не само политички, већ и економски.

„Кључна идеја овог инструмента који заиста јесте прекретница у односима ЕУ са земљама Западног Балкана била је допринети и помоћи даљој друштвеној и економској конвергенцији према ЕУ, као и генерално приближавање ЕУ. Због тога то није само обичан финансијски инструмент, већ политичка инвестиција у регион”, наводи  европски посланик Карло Реслер.

Годину дана касније, резултати Плана за раст су врло неуједначени.

Само две земље, Црна Гора и Северна Македонија, добиле су прве транше на основу спроведених реформи. Поред Србије, предфинансирање је уплаћено и Албанији.

Босна и Херцеговина је тек недавно усвојила Реформску агенду, док у Пристини због унутрашње политичке ситуације у Парламенту још није ратификован споразум о грантовима и зајмовима из Плана раста.

*Текст и прилог произведени су уз подршку програма "Инноватион. Медиа. Миндс: ЕУ подршка јавном новинарству на Западном Балкану" којег спроводи Гоетхе-Институт у име Европске комисије, у сарадњи са Дојче веле Академијом. Садржај овог текста искључива је одговорност аутора и не одражава нужно ставове Европске уније.