Доктор Ђуро Мацут саставља нову Владу – бројни изазoви од економије до покретања дијалога у друштву

После објаве да је професор доктор Ђуро Мацут добио мандат да састави нови кабинет у Немањиној, чекају се његови потези. Јавност за њих неће сазнати до крајњег рока за формирање Владе, јер је Мацут најавио да неће говорити у јавности пре експозеа у Народној скупштини. До синоћ стручњак из области ендокринологије, одлуком да уђе у политику, чини се, многе је изненадио. Очекивања су велика.

Извршни директор Цесида Бојан Клачар сматра да је чињеница да је Мацут особа без афера.

"Универзитетски је професор, добро разуме академски живот и до сада се показао као рационалан и толерантан. То су особине које би у моменту друштвене кризе могле да буду добре за кандидата за премијера, а који би требало да покрене дијалог у друштву. То је кључни разлог због којег је Мацут изабран. У пракси то неће лако функционисати – да буде некаква врста моста према, колоквијално говорећи, другој страни. Може да буде ауторитет, признат од обе стране, барем на неком основном нивоу евентуалног дијалога", каже Клачар.

Они који стоје иза Мацута – сигурни су у свој избор.

Премијер у техничком мандату Милош Вучевић тврди да влада треба да донесе нову енергију, која је Србији, наглашава, потребна.

"Очекујем да буде и особа која може да отвори и друштвени дијалог. Није био оптерећен са стварима из претходног периода као што сам био ја и моја влада. Мислим да може лакше да разговара са свим људима у јавности. Надам се да ће кабинет који ће бити изабран донети и дозу оптимизма, који је Србији потребан. Мора да се фокусира на економска питања, али не и да бежи од општих политичких тема. Економија мора бити у фокусу рада владе. Сигурно је да ће Мацут дати лични печат из области одакле долази, али дајте му мало времена да припреми експозе и кабинет", каже Вучевић.

Спремност за политичке изазове

Јавност му не спори стручност, али постоји бојазан у којој мери је спреман за политичке изазове. Ако је судити према првим реакцијама, мишљења су подељена. Стручњак за стратешке комуникације Ђорђе Трикош верује да је реч о кризи српске демократије. 

"Она је већ била на 'танким ногама'. Са избором Ђура Мацута, који је универзитетски професор на Медицинком факултету, криза демократије у Србији је продубљена", наводи Трикош.

Професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић сматра да је избором Мацута владајућа коалиција хтела да пошаље поруку о личности са високим научним, стручним и људским интегритетом која је ближа народу, а није из етаблираних политичких кругова.

На идеје о прелазној влади, Вучић је више пута одговорио да о њој нема говора. Са друге стране, Проглас је на последњој трибини понавио идеју владе друштвеног поверења. Академик Владимир Костић истиче да је "ђаво у детаљима", о којима ће "морати још много да се разговора".

"Влада није искључиво страначка, легитимност ће црпети из друштвеног договора, а посебно уз сагласност академске заједнице и студената. Влада ороченог мандата, где ће на челу ресора бити стручњаци, биће усмерена на испуњење студентских захтева и стварање услова за фер и слободоне изборе, што обухвата и медијске слободе које су данас подвргнуте растргнућу", подвлачи Костић.

"Влада ороченог мандата"

Клачар каже да ће нова влада свакако бити ороченог мандата, чак и да Србија, како наводи, не организује изборе до њиховог редовног термина.

"Мандат владе ће у најбољем случају ићи до почетка 2027. године. И то јесте један од баласта са којим ће се суочити нови мандатар. Други баласт јесте што он долази у моменту када је веома ниско поверење актера једних у друге и када је веома тешко и незахвално радити било какву врсту јавних активности, а посебно дијалога који би требало да споји две стране које у овом моменту живе у потпуно раздвојеним рововима. Међутим, моја су очекивања да ће Мацут у том процесу имати подршку људи са значајнијом политичком легитимацијом", закључује Клачар.

И састав новог кабинета, каже Клачар, биће прилагођен тренутном контексту – још експерата, а мањи број министара него у претходној влади, што би потенцијално донело флексибилност у раду и фокус на кључне приоритете.