Слобода за Гадафија, Ханибал пред вратима затвора

Ханибал Гадафи, син некадашњег либијског лидера, нашао се ван затворских врата пуних десет година пошто га је једна од либанских фракција отела у суседној Сирији и заточила надајући се да би његов живот могао представљати адут у истрази о нестанку имама Мусе Садра 1978. године.

"Ханибал је слободан и има пуно право да одлучи где ће наставити живот", рекао је неименовани либански званичник агенцији Асошиејтед прес. Неколико дана раније, либанске власти одлучиле су да кауцију са 11 милиона смање на 900.000 долара и укину забране путовања за Ханибала Гадафија.

Кауцију су платили представници владе у Триполију на чијем се челу налази Абдулхамед Дбеиба.

Отмица и заточеништво Ханибала Гадафија

Група Либанаца отела је Ханибала Гадафија недалеко од сиријске границе, надајући се да би
могли доћи до каквих ваљаних информација у вези са Садровим нестанаком.

Ханибал Гадафи је, посла пада режима који је предводио његов отац, побегао из Либије и добио азил у Сирији.

У тренутку када је Садр нестао, Ханибал Гадафи је имао једва две године.

Истражитељи Хјуман рајтс воча су у неколико наврата тражили његово хитно ослобађање, наводећи да га либанске власти већ годинама држе у подземној ћелији без прозора, те да је током година заточеништва био изложен озбиљној психолошкој тортури.

Дипломатски притисци на либанске власти да ослободе Ханибала Гадафија загубили су се, некако, у сложеном замешатаљству поделе власти између бројних фракција у тој држави у којој известан утицај има и покрет Амал, чији је Муса Садр био оснивач.

Нестанак Мусе Садра

Муса Садр је у Триполи допутовао шест дана пре него што је нестао, како би замолио тадашњег либијског лидера да искористи свој утицај и заштити шиитско становништво у Либану усред хаоса грађанског рата.

Последњи пут виђен је како улази у аутомобил либијске владе, од када му се, бар званично, губи сваки траг. Власти у Триполију су, неколико дана касније, саопштиле да је Садр из Триполија отпутовао за Рим, што је Италија одлучно демантовала.

У то време, Муса Садр је већ био стрељан у једном од либијских тајних затвора.

О стрељању Садра је, одмах после пада Гадафијевог режима, сведочио пуковник Абдел Монем ел Хуни, који је магазину Тајм 2012. године рекао да је шиитски лидер стрељан по директном наређењу либијског лидера.

Ко је Муса Садр

Потомак је дуге лозе либанских свештеника који су, после побуне против Отоманске империје, побегли у Иран, где се Муса Садр и родио. Крајем педесетих Муса се "вратио" у Либан где је учествовао у мобилизацији до тада прилично маргинализоване шиитске заједнице, што је на концу резултирало оснивањем покрета Амал, чији је лидер Набих Бери тренутно председавајући парламента те државе.

"Имам Садр пробудио је успаваног џина либанских шиита", говорио је касније Акил Хамија, који је током грађанског рата осамдесетих година био војни командант покрета Амал.

За свега неколико година, махом и због чињенице да је са лакоћом газио међуверске границе, држећи повремено проповеди и у хришћанским богомољама, стекао је углед међу припадницима свих конфесија и постао једна од најутицајнијих личности у тој злосрећној земљи.

Истовремено, често се сукобљавао са представницима палестинских организација, које су, преузимајући контролу над југом Либана, покретале нападе на Израел.

Садрова судбина, о којој је Гадафи годинама арогантно избегавао да говори, изазвала је праву верску хистерију у Либану где су у следу догађаја препознали детаље приче о "скривеном имаму", који је, према предању, нестао у деветом веку и чији ће повратак означити крај света и њихово спасење.

Од нестанка, прича о Муси Садру представљала је изузетно надахнуће за либанске шиите, због чега је, невољно, много година касније постао и један од симбола Хезболаха и покрета Амал, највеће шиитске политичке снаге у тој држави.