Пицула: ЕП спреман да помогне да се у Србији успостави дијалог

Тонино Пицула је новинарима у седишту Делегације ЕУ рекао да ЕП има богато искуство у медијацији у сличним ситуацијама и да је ЕП, уколико то буде затражено, спреман да помогне да се успостави дијалог и да се ситуација у Србији разреши у корист њене европске будућности.

Он је навео да су га као известиоца ЕП највише занимали ставови власти, опозиције, невладиног сектора, удружења медија и представника привреде.

"Оно што су ми они рекли говори о изузетној забринутости, односно осећају комплексности и неизвесности у којој се земља налази. Знамо да велики број грађана свакодневно излази на улице захтевајући озбиљне промене у земљи, оне нису институционалног карактера, али имају велики утицај", рекао је Пицула који је у Србији боравио у циљу прикупљања информација за нацрт извештаја ЕП о напретку Србије током 2023. и 2024. године на путу ка ЕУ.

Он је навео да су му саговорници из опозиције и из власти пренели да не могу да успоставе контакт са онима који протестују и додао да разрешење те ситуације треба да буде пронађено путем дијалога, односно да се успостави потребни друштвени дијалог и да на темељу тога Србија пронађе излаз из, како је рекао, озбиљне друштвене кризе.

Пицула је навео и да није разговарао са студентима и да то није захтевао, али да је отворен за ту могућност. 

Када је реч о разговору са неким од најистакнутијих политичких лидера у земљи, Пицула је рекао да је то на њима, да је он понудио разговор и да је његова рука била испружена, али да је прихватила једино председница Скупштине Србије Ана Брнабић на крају њиховог разговора.

Како је рекао, то је јасно сведочење да је једино дијалогом могуће покушати да се премосте неке разлике. 

"У том разговору са председницом српског парламента ми смо задржали наше политичке разлике, али смо изменили одређене ставове", рекао је Пицула.

Пицула је рекао да ће наставити да подржава политику проширења ЕУ на Западни Балкан, али да та подршка може бити већа уколико Србија, као једна од најрелевантнијих држава у региону, изврши озбиљне промене и испуни критеријуме и стандарде које је прошла свака земља која је постала чланица и додао да Србија, као и друге земље Западног Балкана касне у процесу европских интеграција и улазе у раздобље у којем је политика проширења поново под притиском с обзиром на геополитичке околности и бројне изазове с којима се суочава ЕУ. 

Он је рекао да ће ако Србија то не уради њен пут ка ЕУ даље стагнирати, јер су пуне три године прошле од отварања последњег кластера и подсетио да је у децембру ЕК предложила отварање кластера 3, али да је знатан број држава чланица у Европском савету "остао скептичан". 

На питање да ли ће њихова скепса нестати током пољског председања ЕУ, он је рекао да то зависи пре свега од онога на шта се обавезала српска влада у свом нон-пејперу у којем је, како је рекао, истакла које кораке мисли да предузме и додао да за сада не види неки напредак и да је Србија забављена собом због низа разлога, па да је отворено питање колико ту има простора да се размишља о ЕУ.

Пицула је рекао да је прва верзија нацрта његовог извештаја врло кратка због правила ЕП, и додао да очекује много амандмана колега у ЕП, а да ће након што прикупи амандмане покушати да их преточи у један број компромисних амандмана.

Он је навео да ће потом извештај поново представити на Одбору за спољне послове, вероватно у априлу, а да је циљ да се цео извештај у мају нађе на пленарној скупштини у Стразбуру.