Ко минира мир на северу Косова и Метохије

Зашто је Приштина пожурила да оптужи Београд за минирање канала Ибар-Лепенац, како је то Београд оповргнуо, на какав пријем у Бриселу те оптужбе наилазе – у емисији Таковска 10 говорили су Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику, Драгиша Мијачић из Института за територијални економски развој, Милош Гарић, државни секретар за јавно информисање у Министарству информисања и телекомуникација Владе Србије и Милован Дрецун, народни посланик.

Милован Дрецун, народни посланик, рекао је да нико није очекивао минирање канала осим оних који су планирали то да ураде и да се сада може много слободније рећи да се ради о операцији "лажне заставе".

Дрецун истиче да је неистинита кључна прича Аљбина Куртија – да се ради о војном експлозиву из магацина Војске Србије и да га нема на црном тржишту.

Објашњава да је изузетно тешко утврдити о којем се експлозиву ради, пошто то раде стручне лабораторије и нико не може после пар сати или после једног или два дана да каже који је експлозив у питању.

"Имају капацитет да изведу такву акцију. У оквиру такозваних косовских снага безбедности врши се обука украјинских војника. Шаљу их на територију Косова и ради се обука за разминирање. Припадници британске војске су годинама уназад обучавали припаднике КСБ-а за минирање и разменирање. Тако да сигурно имају стручњаке који могу да изврше контролисану експлозију", наводи Дрецун.

О стратешкој важности канала и у депешама Викиликса

Драгиша Мијачић из Института за територијални економски развој подсећа да је још у депешама Викиликса из 2006. и 2007. године више пута изнесена информација о стратешкој важности тог канала и шта би се десило уколико дође до неке диверзије.

"То није непозната прича. Та прича се увек води у разговорима између представника међународне заједнице, пре свега Кфора, и представника српских политичара који воде општину Зубин Поток. Сваки први састанак који се деси приликом преузимања власти у општини Зубин Поток, увек почиње причом да канал не сме да се дира", наводи Мијачић.

Никада нико није направио штету на самом каналу у последњих 25 година, указује Мијачић и поставља питање зашто се то десило баш сада, у једном критичном тренутку.

"Међународна заједница није прихватила Куртијев вокабулар"

Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику, што се тиче реакције међународне заједнице, каже да она није прихватила вокабулар којим се Курти обратио, и који је укључивао таргетирање потенцијално оних који су такав акт могли извршити.

"Без сваке дилеме, међународна заједница страхује од било каквих врста дестабилизације у региону. Али са друге стране, они који су се огласили, говорили су о потреби да се изврши истрага, да се на адекватан начин пронађу они који су одговорни и да одговорни морају бити кажњени", наводи Јоксимовић.

Указује и на разлику између нешто оштрије реакције бившег високог представника ЕУ Жозепа Бореља који је означио акт као терористички, и изјаве немачког политичара из СПД-а Михаила Рота, који је говорио да, уколико Србија има везе са акцијом, треба прекинути преговоре о придруживању.

"У овом тренутку, Београду свакако не одговара било каква врста нестабилности. Ми се налазимо у једном тренутку када се боримо да деблокирамо даљи европски пут, ради се о кластеру 3, о којем треба да се одлучује ових дана", напомиње Јоксимовић.

"Хапшење Душана Милановића говори шта је суштина приче"

Када је реч о новинару Душану Милановићу који је приведен па пуштен, Милош Гарић, државни секретар за јавно информисање у Министарству информисања и телекомуникација Владе Србије рекао је да је био изненађен, али и да није, с обзиром на то како размишља Аљбин Курти, са каквим идејама злоупотребљава полицију откако је на власти.

"Душан Милановић је човек који је у медијима већ дуго, ко је у Лепосавићу и на северу Косова и Метохије познат као поштен и без икакве мрље. Дакле, разлог због чега је он ухапшен и то на тако један потпуно непримерен начин, пред малом децом, пред породицом која је била ту присутна, одведен без објашњења и држан 48 сати под неком чудном врстом оптужбе за некакав тероризам без икаквих доказа, говори заправо шта је суштина приче у овом случају, да је то заправо сејање страха и панике међу Србима и покушај застрашивања људи који су најугледнији људи међу Србима, људи који представљају на неки начин симбол отпора српске заједнице на Косову и Метохији", објашњава Гарић.

“Покушај да се пронађу Срби који ће радити против сопственог народа“

Упитан да ли је могуће да су неки Срби укључени у догађај, Гарић оцењује да та могућност постоји, зато што је уназад неколико година на делу покушај да се међу Србима пронађу они који ће се ставити у службу против сопственог народа.

"Аљбин Курти тражи такве Србе, један број, минималан, је нашао међу Србима и они су нажалост ту", каже Гарић.

Дрецун указује на повезане српске и албанске организоване криминалне групе и радикалне исламисте као способне да изведу напад, али наглашава да најзначајније и оно што би требало да разоткрије позадину - јесте присуство обавештајних структура Приштине на северу Косова и Метохије.

"Увек је могуће да неко ко је поставио експлозив буде српске националности, али не мора да буде, овде је битан организатор", сматра Дрецун.

"Ескплозија као почетак предизборне кампање"

Мијачић сматра да је ово почетак кампање у којој Курти верује да ће добити 50 одсто плус један глас и да ће освојити мандат.

"Њему је била потребна нека акција на северу да би просто добио неки глас више", додаје Мијачић.

И Александра Јоксимовић оцењује да Курти покушава да направи ситуацију где би свој рејтинг ојачао и мирно дочекао изборе, и указује на измењени геополитички контекст.

"Имамо и укупне геополитичке околности, које говоре о томе да у јануару Трамп преузима место председника, у недељу је изабрана нова Европска комисија. Дакле. долази до великих смена на челу важних институција, важних држава", истиче Јоксимовић.