Промена у Вашингтону, потрес у Берлину, аларм у Бриселу – шта чека Србију

Европа мора да смањи зависност од увоза енергената, да ојача безбедност, а проширење на Западни Балкан је пожељно – у најкраћем је закључак састанка лидера земаља чланица и оних које теже чланству, пре неколико дана у Будимпшети. И док се тражио заједнички одговор на изазове, један од озбиљнијих наметнуо се у Берлину – распала се владајућа коалиција. Поред тога, предстоји усаглашавање на ширем плану са Вашингтоном под админситрацијом Доналда Трампа. Лидери региона јасно поручују – очекују стратешке, а не бирократске одлуке Брисела.

Пети самит Европске политичке заједнице, формиране на иницијативу француског председника као одговор на рат у Украјини, завршен је без закључака. Порука која је остала – питање интеграција Западног Балкана једнако је питању безбедности Уније.

Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику сматра евидентним да је актуелна криза фокус ЕУ ставила на процес проширења.

"Чули смо много охрабрујућих порука у последње време и током посете Урсуле фон дер Лајен и кроз План раста, који подразумева бржи економски раст земаља региона. Све су то теме које показују да постоји политичка воља данас да се процес проширења убрза“, наводи Јоксимовић.

То се највише очекује од нове Европске комисије. Међутим, остаје отворено питање да ли ће у наредних пет година нека од земаља са Балкана стићи до чланства, и још важније – која.

Душан Гајић, дописник РТС-а из Брисела наводи да се на самиту у Будимпешти чуло да Београд од ЕУ очекује заокрет у политици према Западном Балкану и политичку одлуку да Србију прими у чланство.

"С друге стране, може се рећи да у Бриселу очекују заокрет у политици Србије, јасно опредељење ка чланству, јасно геополитичко опредељење и добро функционисање демократског система и владавине права како би се кредибилно могло говорити о напретку Србије и закључивању преговора о чланству у наредном периоду“, додаје Гајић.

Потрес у Берлину, како ће се осетити у Србији

Политички земљотрес из Берлина мерио се и у Будимпешти. Мериће се и у Бриселу.

У Србији, од избора нове немачке владе, како оцењују познаваоци, не би требало очекивати драматичне промене у односима две земље, али до њеног избора не може се рачунати на веће ангажовање Берлина по питањима битним за Београд. Све су прилике да ће је водити демохришћански блок Фридриха Мерца и Маркуса Зедера.

Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке, указује да власти у Београду са демохришћанима имају прилично добре односе.

"Промене се могу тицати европских интеграција, евентуалног новог притиска да се оне убрзају, мада ту не би требало бити превише оптимизма, будући да ће нова немачка влада бити принуђена да се усмери на решавање нагомиланих економских проблема у самој Немачкој, пре свега оних који се тичу аутомобилске, хемијске и металске индустрије. Можда су ти проблеми највећи потенцијални утицај на Србију јер би економски проблеми аутомобилских компанија и њихових добављача, који су инвеститори у Србији, могли да имају утицај на саму Србију“, сматра Радичевић.

Повратак Трампа упалио аларм, да ли се враћају старе идеје о КиМ

У Будимпешти се мерио и повратак Трампа у Овални кабинет. Његов избор је свакако упалио аларм у европским престоницама. У Београду се највише ишчекује његов потез у дијалогу Београда и Приштине.

"Што се тиче питања Косова, ту не би требало очекивати драматичне промене, премда је сасвим сигурно да би повратак Доналда Трампа у Белу кућу могао да значи и повратак старих идеја, од Европе одбачених идеја о размени територија, односно о подели Косова. Шта о томе мисли лидер демохришћана Фридрих Мерц, највероватнији будући немачки канцелар, за сада нико не зна, али се драматичне промене по том питању овде сагледавају као мало вероватне“, наводи Радичевић.

То је показала и брзина којом су лидери најважнијих држава слали честитке будућем станару Беле куће. Како је рекао Макрон, Европа не сме да буде "пасивна“ када су у питању светска дешавања.