Распад немачке семафор коалиције – идеолошка надгорњавања и борба за део колача

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић наводи да jе распад владајуће коалиције у Немачкој прогнозиран још пре недељу дана.

"Наиме, тада је већ смењен и министар финансија, Кристијан Лиднер дао је својеврсни ултиматум коалиционим партнерима из Социалдемократске партије и Зелених", објашњава Радичевић.

"Захтевао је да се рупа у предлогу буџета за 2025. годину, која износи око 12 милијарди евра, попуни тако што ће се одустати од одређених давања за зелену транзицију као и социјална давања, а да се притом смање корпоративни порези и намети великим компанијама како би се подстакла немачка економија", објаснио је Радичевић.

То је од Зелених и СПД-а протумачено као својеврсна провокација и пошто се прекјуче није дошло до договора, канцелар Олaф Шолц сменио је министра Лиднера.

Сви министри из редова либерала напустили су владу, осим министра саобраћаја који је због тога морао да изађе из Либералне странке.

Према речима Радичевића, то је последица већ дуготрајних, годину дана дугих веома жучних и честих расправа између коалиционих партнера, које су постакнуте одлуком Уставног суда Немачке да је буџетска политика владе неуставна, то јест да не могу тек тако 60 милијарди евра које су намењене фонду за смањење последица пандемије коронавируса да преусмере на климатску и енергетску политику.

Како се ближе избори, странке актуелне немачке владе имају рекордно ниску популарност. Либерали су према прогнозама испод пет одсто.

Радичевић наводи да тамошњи аналитичари сматрају да је то очигледно и покушај лидера либерала да спаси своју странку и да одласком у опозицију заправо покуша да је пребаци преко изборног прага од пет одсто.

"Када ће бити превремени парламентарни избори и да ли ће их бити, за све сада није извесно. Оно што би желео канцелар Немачке јесте да они у најбољем случају буду крајем марта. Наиме, немачки устав прописује да, иако ова влада нема већинску подршку у Бундестагу, Бундестаг њу не може да смени све док канцелар не затражи гласање о поверењу владе", објашњава дописник РТС-а.

Радичевић наводи да је Олаф Шолц најавио да ће затражити да гласање буде 15. јануара, док опозициони лидер Фредерик Мерц захтева да то буде већ следеће недеље, како би превремени избори били већ у другој половини јануара.

Девчић: Идеолошка надгорњавања и борба за део колача

Директор Фундације "Конрад Аденауер" за Србију и Црну Гору Јаков Девчић каже да је раскол међу коалиционим партнерима био очекиван имајући у виду да се партије у Немачкој развијају на основу јасних идеологија.

"Та идеологија су са једне стране да социјалдемократе и Зелени, који су били јаки у залагању за јаку државу. То значи да држава пуно инвестира да се задужује преко уставних граница. Са друге стране, либерали су водили веома конзервативну политику веома блиску Хришћанско-демократској унији Немачке (ЦДУ) и Хришћанско-социјалној унији (ЦСУ)", објашњава Девчић.

Директор Фондације "Конрад Аденауер" за Србију и Црну Гору напомиње да сад неко мора да врати тај дуг, али се тиме другоме одузима део колача. "Та свађа је трајала веома, веома дуго. На лето је већ било јасно да фале 12,5 милијарди евра. У овом случају, тај новац се повезује са помоћи за Украјину."

Распад коалиционе владе у Немачкој није честа ствар а преседану из 1982. године и тада су кумовали либерали.

Тада је Либерална партија натера социјалдемократског канцелара Шмита да поднесе оставку функцију.

Стојановић: Либерали – вечити језичак на ваги за немачке владе

Спољнополитички аналитичар Мирослав Стојановић каже да су либерали увек били језичак на ваги у немачкој политици.

"То је једна релативно мала странка која је своју политичку моћ црпи управо због тога што су две велике, такозване народне странке никад нису имале апсолутну већину", наводи Стојановић.

Према његовим речима, финансијску моћ су извлачили тиме што су нека врста заступника интереса крупног капитала.

"Око новца се ломе копља и зато је канцелар Олаф Шмит, који је досад био крајње неодлучан, први пут је повукао један радикалан потез, отпуштајући министра и тиме да се попусти тзв. кочница дуга. У Немачкој постоји уставна обавеза да се влада не може задуживати више од 0,35 одсто бруто друштвеног производа", објашњава Стојановић.

"Да би се попустила та кочница, потребно је неко ванредно стање, као што је било пандемија и тада је направљен тај велики фонд који је влада хтела да пребаци у редовни буџет. Сада је такође Шолц притискао да се од тога намире обавезе Немачкој према Украјини, поготово што Берлин страхује да ће избором Доналда Трампа америчка помоћ Украјини слабити и да ће сада морати да даје више", додаје Стојановић.

Цео разговор о кризи у Влади Немачке можете погледати у видеу на почетку текста