Прва се обратила Сања Сакан, научни саветник, запослена у Центру изузетних вредности за хемију и инжењеринг животне средине који припада Институту за хемију, технологију и металургију.
Она је упитала зашто такав рудник у насељеном месту не постоји нигде у свету.
„Бавим се хемијом животне средине. Магистрирала сам и докторирала у области контаминације земљишта, седимента и воде, тешким металима, почевши од Тисе и целог речног система у Србији. И оно што бих ја истакла јесте да смо имали прилику да имамо информације и узорке са локалитета Лознице“, рекла је Сања Сакан.
Напоменула је да је као коаутор публиковала научне резултате анализом узорака воде и земљишта и казала да су само пробна истраживања, пробне бушотине, како су анализе показале, направиле огромну штету.
"Оно што је велики проблем, јесте што нигде у свету не постоји рудник за експлоатацију литијума у насељеном месту, густо насељеном пољопривредном месту, где се налазе резерве воде за снадбевање 80 милиона људи. Толике резерве воде у данашње време, кад се сви боримо за воду и када је, ево, пола Србије суво, кукуруз је сув, а у том крају је – зелен. Велике резерве воде су ту, доле“, навела је Сакан.
"Литијум се налази у силикатном облику", протумачила је Саканова, "а да би се ослободио, потребне су јаке киселине, ту није само литијум него и арсен и бор, и кад се ослободе, јер природа је динамичан систем, сви токсични метали из тих јаловишта наћи ће се у природи."
Има и енормних количина емитовања угљен-диоксида, навела је и да је велики проблем супорна киселина "о којој нећу (да говорим) јер је довољно речено". "Причам као хемичар животне средине. Само пробна истраживања, пробне бушотине су направиле огромну штету. Замислите какви ће проблеми настати ако дође до експлоатације литијума у том крају", закључила је.
Коментари