Премијер Милош Вучевић рекао је, одговорајући на посланичко питање у вези са већим учешћем Бошњака у државним органима да Србија нема проблем, ни политички ни суштински да бошњачка заједница буде једнако третирана у свим институцијама у свим деловима Србије и позвао их да конкуришу.
"Треба мотивисати све грађана, без обзира којој нацији припадају, да имају права да конкуришу и у одбрамбеним снагама, полицији, правосудним ораганима", рекао је Вучевић одговарајући на питање посланика Ахмедина Шкриљеја из Странке демократске акције Санџака у делу седнице посвећене посланичким питањима.
Он је то рекао на питање Шкриљеја у ком року влада планира да усагласи националну структуру запослених у полицији, војсци, правосуђу, службама безбедности и другим републичким институцијама и организацијама са националном структуром становништва у како је рекао, санџачким општинама и да омогући сразмерну заступљеност бошњачког народа у тим институцијама.
Вучевић је додао да то није само питање које може статистички да се посматра и навео да је интерес Србије да структура свих органа одражава стварну слику и прилику Србије, као и да се покаже да сви грађани имају једнака права по Уставу и по законима.
Навео је да остаје питање да ли су сви мотивисани да узму учешће у државним структурама и рекао да сматра да бошњачка заједница има значајан утицај у учешћу у властима од локалног до републичког нивоа.
"Можда у неким сегментима недостаје Бошњака, негде фали можда припадника српске заједнице или нема довољно у сразмери са структуром становништва, али то је нешто што живот диктира и не можете простом математиком нити простим националним кључем кроз неке административне мере то наметати", рекао је Вучевић.
Он је као некадашњи министар одбране истакао да Војска Србије по први пут има Бошњака у генералском чину, као и да има Бошњака члана генералштаба ВС.
"Што је заиста на понос свих нас, као што и функционисање верске службе Војске Србије апсолутно равноправно и једнако третирано", рекао је премијер.
Навео је да је упознао доста Бошњака у Војсци Србије и рекао како би волео да их буде још више.
"Увек су ревносно, савесно извршавали све своје задатке и обавезе као припадници оружаних снага наше државе, не доводећи у питање своју лојалност нашој мајци Србији", рекао је Вучевић.
Навео је да не воли политизацију оваквих података у циљу политике и поручио да, ако ће се неко бавити заштитом неке националне и верске групе, мора објективно томе да приступа.
Вучевић је рекао да се мора чувати мир међу народима у Србији и подсетио како у југозападној Србији постоји велики број инвестиција. Навео је да би волео да Шкриљеј подржи борбу државних органа против верског екстремизма и подсетио да су сви представници Исламске заједнице подржали кораке државе у борби против екстремизма.
Вучевић је подсетио да његова влада има два министра из бошњачке заједнице, што према његовим речима, "представља добар пример" заступљености.
"Мислим да је то добра порука, да је то добар пример како бошњачки народ треба да буде представљен у својој држави и у највећим институцијама", рекао је Вучевић.
Министарка правде Маја Поповић поводом питања Шкриљеја рекла је да је ресорно министарство након измена сета правосудних закона, приступило изради подзаконских аката и у правилнику о поступку за избор судија и председника судова и дефинисало одредбу која говори о забрани дискриминације.
"При предлагању за избор судија и председника суда забрањена је дискриминација по било ком основу. При предлагању за избор судије као и при избору судије води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине која је у службеној употреби у том суду", рекла је Поповић.
Поповић је навела да је у претходном периоду велики број и мађарске и бошњачке националности изабран на правосудне функције и да се ради на томе да њихов број буде још већи.
"Позивамо припаднике националних мањина и наравно и Србе, зато што је све теже наћи кадрове имајући у виду да млади људи све се теже опредељују за ова изузетно тешка занимања која су увек била јако цењена. Влада Србије ће у наредном периоду радити на побољшању услова за запослене у правосуђу. Наравно, плате расту као и свима другима у јавном сектору и учинићемо све да поново ово занимање буде атрактивно", рекла је она.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов рекао је да је тема о заступљености припадника националних мањина, која је покренута током посланичких питања у Скупштини, препозната и у раду ресорног министарства, а да је реч о уставном начелу и да члан 77. говори о томе.
"Ми смо влада која је посвећена доследној примени нормативног оквира и у том смислу настојимо обезбедити све претпоставке када је у питању примена овог начела", рекао је он.
Жигманов је рекао да је етносензитивна статистика недостатак у тој области и да се на том побољшању ради, а све у циљу да се израде подаци у праћењу стања међу запосленима у јавном сектору, како би постојала рационална слика о броју запослених по критеријуму припадности националним заједницама.
Министар пољопривреде Александар Мартиновић изјавио је данас у Скупштини да би се Срби и Бошњаци боље разумели када би и једни и други ушли у ципеле овог другог, као и да припадници и једног и другог народа могу да живе једни поред других и једни са другима.
Мартиновић је истакао да сложан и вредан рад Срба и Бошњака може донети резултате и додао да недавно потписан Споразум о слободној трговини са Египтом који подразумева извоз робе из Србије без царине значи да Срби и Бошњаци подједнако могу да раде и напредују.
"То значи да ће Република Србија и наши пољопривредни произвођачи и компаније моћи да извозе апсолутно све пољопривредне производе на тржиште од 110 милиона становника, што је веома важно за односе две земље, али и Срба и Бошњака који живе у Новом Пазару, Сјеници, Пријепољу, Прибоју, Рашкој и другим местима", рекао је Мартиновић.
Додао је да је то подстицај да се у том делу Србије гаји што више овчијег и козјег млека, меса сира и других производа које производе и Срби и Бошњаци.
"Мислим да бисмо се, између осталог, и тиме боље разумели и да бисмо лакше искорачили из прошлости у будућност и схватили да ни ви Бошњаци, ни ми Срби не можемо да одемо на друге крајеве света, него да смо осуђени да живимо једни поред других и једни са другима", рекао је Мартиновић. Обраћајући се посланицима опозиције коју су ударали рукама о клупе током његовог обраћања, Мартиновић је рекао да су они тиме показали колико заправо поштују припаднике националних мањина, а да у исто време оптужују власт да их не поштује.
"Вербално их изузетно поштују, али у пракси, као што видите, када Вам (Шкријељу) одговарају чланови владе као припаднику бошњачке националне мањине, прилично су нервозни и склони опструкцији, спречавајући да добијете што више информација које су вам као народном посланику битне", рекао је Мартиновић одговарајући Шкријељу.
Додао је да су посланици опозиције лицемерни и да им није стало ни до Бошњака, нити до било чега другог, већ до тога да у Скупштини изазивају хаос.
"Тиме показујете колико сте некултурни, неваспитани и колико немате стрпљења да саслушате људе који говоре у Народној скупштини", поручио је Мартиновић посланицима опозиције.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић опоменула је министра Мартиновића да пази на време, односно обрати пажњу на дужину говора.
Посланик Ахмедин Шкријељ је критиковао чланове владе, уз наводе да на његова питања нису одговорили, уз речи "Срам вас било". Министар без порфеља Усаме Зукорлић замолио је посланика Шкријеља да не користи ружне речи када се обраћа члановима владе, истичући да они раде на корисним питањима за народ.
"Не знам чиме би требало да се срамим од свега о чему сам причао - причао сам све важне корисне и конкетне ствари како за наш Бошњачки народ тако и за државу Србију", рекао је он.
Зукорлић је затим замолио Шкријеља да се понаша достојанствено. "Молим Вас да се како доличи на васпитању нашег народа понашате у овој скупштии и да нам не брукате народ", рекао је Зукорлић Шкријељу.
Потпредседник владе Александар Вулин је, реагујући на обраћање Шкријеља, рекао да се читава Влада са поштовањем односила према његовим питањима и да је добио одговоре. Указао му је да је добио право да као народни посланик без посланичке групе први поставља питања и рекао му да се не љути ако му се нису свидели одговори.
Коментари