Ђурић: Председавање Мађарске ЕУ може да дâ нови имплус интеграцијама Западног Балкана
Шеф српске дипломатије Марко Ђурић рекао је да је током састанка министара спољних послова ЕУ са представницима Западног Балкана у Луксембургу истакао да је за нову Владу Србије један од апсолутних приоритета спровођење реформске агенде до 2027. године и нагласио да ЕУ може много да добије од чланства Србије у том блоку.
Србија се веома радује мађарском председавању Саветом ЕУ и сматра да оно може да да нови имплус европским интеграцијама целог региона, изјавио је министар спољних послова Србије Марко Ђурић.
Ђурић је то рекао новинарима у Луксембургу, на питање да прокоментарише изјаву шефа европске дипломатије Петера Сијарта да постоји могућност отварања једног или два поглавља у приступним преговорима са Србијом током председавања Мађарске ЕУ.
Оценио је да је однос Србије и Мађарске "прави европски пример сарадње".
"Зато су наша очекивања од мађарског председавања веома позитивна, али не желим да будем субјективан. Овде има много других земаља који сматрају да ће мађарско председавање европској спољној политици донети један веома потребан тон помирења, сарадње и окренутости ка додатном проширењу", закључио је Ђурић.
Сијарто је претходно рекао за Танјуг да је план Мађарске да током председавања ЕУ одржи међувладине конференције са свим земљама кандидатима за чланство у ЕУ, укључујући са Србијом.
Он је додао да Будимпешта очекује да ће, током њеног председавања, у приступном преговорима са Србијом бити отворен један или два нова кластера.
“ЕУ може много да добије од чланства Србије”
Марко Ђурић је изјавио да је током састанка министара спољних послова ЕУ са представницима Западног Балкана у Луксембургу истакао да је за нову Владу Србије један од апсолутних приоритета спровођење реформске агенде до 2027. године и нагласио да ЕУ може много да добије од чланства Србије у том блоку.
Истовремено, како је рекао, указао је на тежак положај српског народа на Косову и Метохији, као и на потребу да се оштрије спроводи Бриселски споразум.
Ђурић је новинарима у Луксембургу рекао да је за Србију данас "веома значајан дан када су евроинтеграције у питању" јер је позвана да присуствује састанку министара спољних послова ЕУ и представника Западног Балкана.
“Као чланица могли бисмо да утичемо на спољну политику ЕУ“
Када је реч о заједничкој спољној и безбедносној политици (ЗСБП), Ђурић је рекао да ће Србија са учлањењем у ЕУ имати ЗСБП са ЕУ, када ће, нагласио је, бити и у позицији да утиче на ту политику.
"До тада хоћемо да подигнемо ниво нашег усаглашавања са ЗСБП, али тражимо и помоћ да решимо питања из прошлости за које садашње генерације у Србији нису одговорне, а која не могу да буду решена на правичан начин без пуног ангажовања међународне заједнице", поручио је Ђурић.
У том контексту, како је навео, говорио је о кршењима колективних права Срба на Косову и Метохији, али и о потреби да се на неки начин оштрије и агресивније спроводи Бриселски споразум.
"Рекао сам окупљеним европским министрима, хајде да помогнемо једним другима, хајде да се нађемо на пола пута, да убрзамо ту причу око проширења ЕУ. Ви имате јако много да добијете из снажних балканских руку, не само из Србије, него и из других земаља региона као нових чланова", навео је Ђурић.
Нагласио је и да Србија већ сада у значајној мери доприноси ЗСБП ЕУ, да учествује у европским мировним мисијама, а да је, када је реч о сукобу у Украјини, од почетка подржавала све резолуције УН, "којима се подржавао и подржава територијални интегритет Украјине".
"Имамо специфичности због којих немамо исту спољну политику по овом питању као друге европске чланице, али очекујемо од ЕУ да помогне да се односи у региону нормализују у довољној мери и да напредује генерално безбедносна и геополитичка ситуација у нашем региону на начин који ће омогућити да у будућности имамо већи степен услађености", рекао је Ђурић.
А Србија ће, додао је, тражити начин да штитећи своје националне интересе буде што је могуће више усклађена са том спољном и безбедносном политиком.
Коментари