Читај ми!

Четвртком у 9: Какве последице може да има усвајање резолуције о Сребреници

Генерална скупштина УН у Њујорку усвојила је резолуцију о Сребреници са 84 гласа "за". Деветнаест држава је било против, а уздржано 68. Шта ова резолуција значи Бошњацима, а шта ће значити Србима и какве последице може да има по Републику Српску – за РТС су говорили професорка ФПН-а у пензији Радмила Накарада, саветник председника Владе Србије Предраг Рајић, правник Милан Антонијевић и некадашњи дописник "Политике" из Немачке Мирослав Стојановић.

Саветник председника Владе Србије Предраг Рајић навео je да је "сигуран да би резултат био много неповољнији по Србију и српски народ да није било лавовске борбе председника Србије Александра Вучића".

"Ја сам сигуран да није било тог напора који је председник Вучић уложио са својим тимом да би листом или великом већином државе које су биле уздржане биле за, а да би државе које су биле против биле уздржане", рекао је Рајић.

Честитао је свима који су имали храбрости да гласају против и истакао је да је била потребна велика храброст гласати против када се погледа које су моћне државе биле коспонзори предлога резолуције.

"Не можете оспоравати исход када знате каква су правила гласања. Ми овде имамо резултате који кажу да је мање од пола држава чланица Уједињених нација гласало за ту резолуцију. Да не улазимо у анализе, а чињеница је да је ако погледате државе које су гласале против или биле уздржане да је међу њима три четвртине светске популације. Али да се држимо онога да је једна држава један глас, да глас Науруа вреди као глас Кине и Индије, опет је имате ситуацију да је мање од пола гласало за", рекао је Рајић.

Истакао је да су спонзори затражили ову врсту гласања, али да је било чланица ЕУ и НАТО-а које су гласале против или су биле уздржане.

"А то држите у себи и онда изнесете у УН због тога што сте правдољубиви и кажете да не можете баш тако да газите једну Србију зато што сматрате да је баш сада тренутак да пошаљете поруку исламском свету како нисте против муслимана, па ћете да гласате за резолуцију о Сребреници, а с друге стране дозвољавате да се неке ствари дешавају на Блиском истоку и не желите да гласате за резолуцију о Гази", истакао је Рајић.

Професор ФПН-а у пензији Радмила Накарада рекла је да је да је усвајање резолуције о Сребреници поделило и народе у БиХ, али и цео свет.

"Она је појачала тензије, уместо да појача емпатију и доживела светско комешање. Видели смо разнолика таласања,“ напоменула је Накарада.

Некадашњи дописник Политике из Немачке Мирослав Стојановић истакао је да глас Израела више нема тежину у свету због дешавања у Гази.

Указао је и да су амандмани Црне Горе донели још неколико гласа за резолуцију о Сребреници.

"Прави се нека врста инфлације, битка геноцидима. Већ имамо на столу пет тужби за геноцид. Идемо у нешто хаотично“, каже Стојановић.

Према његовим речима, Србија из овог спора изашла политички ојачана.

"Нема никакве осуде ни српског народа, ни српске државе"

Правник Милан Антонијевић каже да уколико погледате земље које су гласале за резолуцију, оне су експлицитно рекле да се баве самим геноцидом у Сребреници, а не односом ни према српској држави ни према српском народу.

“И то је тако уписано и у саму резолуцију која је усвојена и можда појашњено још више амандманима Црне Горе. Два амандмана која су на још један начин подвукла ту црту да се уствари говори о жртвама, говори се о геноциду у Сребреници, нема никакве осуде ни српског народа, ни српске државе, ни Републике Српске, ни било чега што могло на неки начин угрозити наше националне интересе”, наводи Антонијевић.

Друга порука је, истиче, оних који су били уздржани или били против, напомињући да је то директна подршка Србији.

“Мислим да је то такође јасно, не подршка геноциду или било чему и то су они већином и у својим образлагањима говорили. Било је ту заиста добрих анализа и сама чињеница да није на један отворен и транспарентан начин, као када сте имали раније усвајање резолуције о геноциду у Руанди, када сте имали један процес који је био дужи. Требало је много транспарентније и то су неке од земаља које су се или уздржале или гласале против и изнеле као аргумент”, појаснио је Антонијевић.

Када је усвојена резолуција о Руанди Кина је била уздржана, а данас је била против.

“То јесте један акт, процена њихове дипломатије да ће на тај начин добити неке позитивне поене у делу света коме се обраћају. Такође, односи Србије и Kине су несумњиво добри, негде су се показали и овде, али кажем то јесте директна подршка Србији, али није подршка било каква или негирање било које пресуде и то су они сви јасно и у својим говорима говорили. Ми имамо пресуде Хашког трибунала, имамо пресуде Међународног суда правде које отворено говоре о Сребреници, имамо и више од 50 људи које су осуђени на 700 година затвора”, наводи Антонијевић.

На питање да ли би ова резолуција била прихватљивија да се у њој говорило и о жртвама српске или хрватске националности на територији бивше Југославије, Антонијевић каже да је ова резолуција могла садржати не само српске и хрватске жртве, већ и улогу Уједињених нација у свему што се дешавало у Сребреници.

“То су неке од тачака које би на одређени начин дале другачију слику. Међутим, пресуде и Међународног суда правде и Хашког трибунала су јасне, оне заиста говоре о том нивоу одговорности који је неспоран и мислим да не треба о томе полемисати”, поручује Антонијевић.

Истиче да ову резолуцију не треба доживљавати као пораз, као и да треба пратити како регион реагује на њено усвајање.

“Неки први сигнали из Сарајева говоре да министар спољних послова Елмедин Конаковић говори да ово није никаква победа и да не треба ликовати. Мислим да треба послати једну поруку помирења и смирености, нема овде ни победника ни оних који су изгубили”, додао је Антонијевић.

Емисију Четвртком у 9 у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

петак, 14. јун 2024.
23° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије