Европосланици усвојили став о Инструменту за Западни Балкан, следе преговори са Саветом
Посланици у одборима Европског парламента за спољне послове и буџет усвојили су свој став о Инструменту за реформу и раст за Западни Балкан, којим се региону нуди шест милијарди евра додатне финансијске помоћи у периоду од 2024. до 2027. године.
На седници два одбора Европског парламента усвојена је и одлука за улазак у међуинституционалне преговоре са Саветом ЕУ, а председник Одбора ЕП за спољне послове Дејвид Макалистер рекао је, уочи гласања, да очекује почетак преговора већ ове недеље и истакао да је преостало мало времена за постизање договора у актуелном мандату Европског парламента.
Посланици два одбора усвојили су став о Инструменту за реформу и раст који се односи на партнере са Западног Балкана, укључујући и Србију, са 65 гласова “за“, пет “против“, а уздржаних није било.
Како се наводи у саопштењу ЕП, они су подржали строге реформе и јачање ЕУ вредности на Западном Балкану, фокусирајући се на транспарентност, владавину права и економску интеграцију.
У усвојеном нацрту извештаја, који су у име два одбора припремили коизвестиоци Карло Реслер и Тонино Пицула, подржава се интеграција Западног Балкана, уз подупирање његове посвећености приступу "основе на првом месту".
Реч је о принципу који повезује владавину права и основна права са две друге кључне области процеса придруживања - економским управљањем и јачањем демократских институција и реформе јавне управе.
Намера посланика ЕП је да се унапреди управљање инструментом уз фокус на јачи парламентарни надзор и транспарентност, додаје се у саопштењу и истиче да би редован дијалог са Европском комисијом требало да интензивира улогу ЕП у праћењу напретка и обезбеђивању усклађености финансирања са циљевима ЕУ.
Посланици Европског парламента су затражили и да се успостави одбор за ревизију састављен од независних експерата, укључујући држављана корисника, како би заштитили финансијске интересе ЕУ и обезбедили објективан надзор над инструментом.
Инструмент за реформу и раст за Западни Балкан има за циљ покретање друштвено-економских реформи на Западном Балкану, унапређивање економског раста и усклађивање са ЕУ, а посланици инсистирају на оквиру који повезује финансијску подршку са јасним индикаторима напретка.
Одлука два одбора да уђу у међуинституционалне преговоре са Саветом ЕУ биће објављена на пленарној седници и поставиће основу за почетак тих преговора ЕП са Саветом, са циљем усаглашавања коначног текста о структури инструмента.
Коизвестилац Одбора за буџет Карло Реслер рекао је да овим предлогом ЕУ показује јасну посвећеност проширењу и условљеност у областима демократских стандарда, владавине права и усклађености са вредностима ЕУ назвао кључним за приступање помоћи од шест милијарди евра.
Инструментом за реформу и раст за Западни Балкан, који је представљен као камен темељац новог Плана раста за Западни Балкан, који је у новембру 2023. године представила Европска комсија, планирано је да се у периоду од 2024. до 2027. године издвоји две милијарде евра у грантовима и четири милијарде евра у кредитима како би се подржао Западни Балкан на путу ка придруживању ЕУ.
Исплата ових средстава зависи од успешне примене одређених реформи наведених у реформској агенди сваке земље кориснице.
Амбасадори земаља чланица ЕУ усагласили су се 6. марта око преговарачког мандата Савета ЕУ о Инструменту за реформу и раст за Западни Балкан, што ће, како је тада саопштио Савет ЕУ, омогућити председавајућем Савета ЕУ да започне преговоре о коначном тексту за инструмент са Европским парламентом.
Коментари