Покушај Приштине да уђе у Савет Европе – у Москви сматрају да би то била улазница за опасне преседане

Екатарина Ентина са Факултета за светску економију и међународне односе у Москви сматра да би у овако екстремним условима у свету Приштина могла да постане члан Савета Европе и члан НАТО-а.

"Поставља се питање шта не би Федерација БиХ постала члан НАТО-а, без Републике Српске, засто део Молдавије не би могао постати цлан савеза, део Украјине, мислим да би стратешки Запад то могао учинити и у целој тој причи то је најопасније", сматра Ентина.

Балкан као регион који је био окренут сарадњи са свим странама сада виде као таоца конфронтације Москве и Запада.

Полина Соколовна са исте вискошколске институције наглашава да "не можете остати партнер и бити лојални непријатељима", обема странама.

"Србија покушава да настави европске интерграције без увођења санкција Русији и то је добар пример овог случаја. Руске власти и елита преувеличавају подршку из овог региона и потцењују критике које можемо да видимо и у пријатељским земљама каква је Србија, и део БиХ, у Републици Српској", додаје Соколовна.

"На пример, не мислим да је иједан руски држављанин свестан српског гласања у Уједињеним нацијама", додаје Соколовна.

Косовски Срби, оцењују у Москви, трпе последице двоструких колосека. На једном су, у оквиру Резолуције УН 1244, препознати као држављани Србије а на другом, оном нешто бржем, који све више води ка независности јужне српске покрајине су обесправљени, без међународне заштите. Русија ће, очекују наставити да подржава пут Резолуције УН.

Полина Соколовна указује на чињеницу да је цела руска политика и она која се односи на Украјину и међународна, базирана на косовском преседану из 1999. и НАТО агресији која је покренула деградацију европског безбедносног система.

Сматра да су бомбардујући Србију, НАТО и САД су некако маргинализовали Русију из система европске безбедности. "Ако Русија планира да буде адекватан члан УН онда неће признати косовску независност, пре Београда."

Руски експерти нису заинтересовани само за оно што се дешава сада на Космету већ и за последице бомбардовања. За 25 годишњицу агресије на Југославију у Москви је покренто међународно истраживање које се неће бавити само 1999.годином већ и свим променама које су ти догађаји оставили деценијама после.