Дијалог Београда и Приштине - стара условљавања и нова очекивања

Белгијски премијер на чело Савета долази у неизвесном тренутку - у јуну ће се одржати избори за Европски парламент, а то значи и нови састав Европске комисије. Не чуди што ће многа питања бити на чекању. Они који прате дијалог Београда и Приштине упућују - тренутни председавајући неће имати утицај. Разговоре воде, подсећају, Мирослав Лајчак и Жозеп Борељ, додуше, са саветницима из Берлина и Париза. У Приштини се ипак радују, виде прилику да брже иду ка Бриселу.

Доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић каже да они већ имају дефинисану мапу пута коју би желели да остваре и ако се десе већи помаци током белгијског председавања, биће ствар случајности што баш Белгија преседава.

"Суштински, то ће бити због одлучујућег притиска водећих земља ЕУ да постигну одређени резултат пре одржавања избора на европском нивоу. Ипак, ни ти избори неће значајно омести политику условљавања, тако да очекујем да ће Београд и Приштина бити суочени са конкретним захтевима, условима да у потпуности примене основни споразум и Охридски споразум", каже Сурлић.

И то кроз мерила постављена у Поглављу 35 у преговорима Србије са Европском унијом.

"Треба се подсетити пред саме изборе седнице Савета Европске уније и давања рока, а то је крај јануара, да се у поглавље 35 угради дефакто признање, односно Охридски споразум. И сад тај рок тече, ми смо ево већ у јануару и сама чињеница да се он приближава, то је већ једна врста притиска. Тако да је ово велики тест. Ми смо имали изборе и убедљиву победу владајуће странке. Остаје оно са чим је владајућа странка ишла на изборе, а то је чврст став око државник и националних интереса, дакле – нема признања Косова", рекао је некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.

На тесту је и Брисел. Од 1. јануара грађани Косова могу да путују без виза у 27 земаља шенгенског простора.

"Оно што се није десило 1. јануара, да нису укинуте визе за носиоце пасоша координационе управе који се издају грађанима Србије без обзира од њихове националне припадности који имају пребивалиште на КиМ, и то ћемо негде очекивати у наредном периоду, али заиста ова питања која су се десила у ових неколико дана су добра вест јер они решавају проблеме људи обичних грађана, а то је управо оно што цео дијалог о нормализацији треба да донесе", каже Kоординатор радне групе Националног конвента о ЕУ Драгиша Мијачић.

Шта све очекује Брисел

Решавање питања таблица, електродистрибуције, наговештавају и друге кораке које Брисел очекује од Београда и Приштине.

"Мислим да је лопта пре свега на Приштини да распише изборе на северу Косова, да оствари легитимну локалну власт, да даље ради на финалној верзији статута ЗСО која ће бити прихвтаљива за српску заједницу, али и пред Београдом је конкретан захтев признање свих докумената издатих од стране Приштине и тежи услов који можемо очекивати у овој години јесте непротивљење чланству Косова у међународним организацијама", рекао је Сурлић.

Поред избора за европске институције, у новембру се одржавају председнички у Сједињеним Америчким Државама. Недвосмислено, и они имају велики утицај на ток дијалога. 

"Тако да ће наредни след догађаја у наредних шест месеци, па све до новембра, док се не организују ти избори, управо бити детерминисани америчким изборима. Уколико и једна и друга страна сматрају да је боља конфронтација него смиривање страсти имаћемо оне немиле догађаје као што су били током лета прошле године. У овом тренутку није једноставно одредити, ми сви желимо мир, али ситуација је јако комплексна тако да не можемо са сигурношћу тврдити да ће доћи до мира на тим просторима у наредних шест месеци", каже Мијачић.

Крајем октобра, Александар Вучић и Аљбин Курти последњи пут су били у Бриселу. Одвојени састанци са лидерима Уније али и Немачке, Француске и Италије, нису дали резултат. Да ли ће и када поново у престоницу Белгије - за сада није познато.