Соренсен између Београда и Приштине – шта су следећи кораци у дијалогу

Приштина није одобрила улазак на Косово и Метохију министру здравља Златибору Лончару, иако је најава у складу са процедурама послата у понедељак. Лончар саопштава да је одлука срамна, јер је требало да обиђе здравствене раднике и установе које функционишу у српском систему. Одлуку Приштине осуђују Српска листа и Канцеларија за Косово и Метохију. Забрана је уследила по завршетку посете посредника у дијалогу Петера Соренсена Београду, за коју аналитичари кажу да је студијска и да је њен главни циљ био упознавање са кључним политичким актерима и прикупљање информација за наставак дијалога.

Током тродневне посете Косову и Метохији, Петер Соренсен састао се са представницима власти, опозиције, политичким лидерима Срба, цивилним сектором, посетио је прелаз Мердаре, а главне поруке саопштио је новинарима.

Посета Београду завршена је са много мање пажње и без обраћања. Уместо званичних изјава, кратка објава на друштвеним мрежама, у којој посредник у дијалогу закључује - важно је постићи напредак у преговорима. За Београд је то, поручили су му саговорници у Београду - формирање ЗСО.

Милош Павковић из Центра за европске политике сматра да ће се, када је у питању Београд, очекивати вероватно конструктиван приступ представљању Приштине у међународним организацијама, али да је то свакако корак који следи након корака приштинске стране.

"Тренутно је фокус, чини ми се, на ЗСО и на повратку српске заједнице у институције Косова. То је горућа тема, без које уопште не можемо да причамо о свим другим аспектима дијалога. То је нешто на чему ће Соренсен морати да ради са свим странама укљученим у дијалог", очекује Павковић.

Београд забринут због става албанских странака

У међувремену, премијер у оставци указује на кораке који удаљавају две стране. Последњи у низу је забрана уласка на КиМ министру здравља Златибору Лончару.

Премијера у оставци Милоша Вучевића брине став албанских странака у Приштини.

"С Куртијем никад мира немате, али оно што ме брине је саопштење свих албанских странака у Приштини - ниједна не подржава оснивање ЗСО у складу са Бриселским споразумом, чак ни оно што је Брисел понудио, што је много мање него што је дефинисано Бриселским споразумом. Они имају ту заједничку агенду, што нажалост није карактеристика српских странака", истакао је Вучевић.

Питање несталих као приоритет

Пре крупних питања, Соренсен ће напредак мерити малим корацима, оцењују познаваоци прилика. Верују да ће у наредном периоду приоритет бити наслеђе с краја Лајчаковог мандата - решавање питања несталих кроз рад заједничке комисије.

Александар Шљука из Нове друштвене иницијативе у Северној Митровици сматра да ће Соренсен гледати да оживи рад те комисије и реши то питање.

"Како је рекао, он то питање пре види као хуманитарно, него политичко. И тако ће га и представити странама и да се око тога, као око једног хуманитарног питања, постигне консензус, да се крене у напредак, да би се можда постепено повратило поверење и да би се отворио простор да се реше и нека друга питања", каже Шљука.

Ток дијалога, кажу упућени, зависи и од брзине формирања Владе у Приштини, али и нове Владе у Београду. Зато процењују да ће у наредним месецима у фокусу бити техничка питања, док ће састанак политичких преговарача морати да сачека лето.