Србија да поправи оцене - хоће ли јој председавање Мађарске ЕУ дати ветар у леђа

Једна од оснивача Европске уније, Белгија, с Бриселом, главним градом, седиштем заједнице, 13. пут председава Унијом. Овога пута, белгијски мото је заштитити, ојачати, припремити.

Душан Гајић, извештач РТС-а из Брисела каже да је, када је реч о Србији, тешко предвидети које би кораке Србија могла да очекује у овом и наредном периоду.

Европска комисија је крајем прошле године закључила да је Србија у техничком смислу спремна за отварање поглавља у оквиру кластера 3, али у политичком смислу значајан број земаља не жели да разговара о наредним корацима, док не дође до значајнијег степена усклађивања Србије са спољном политиком ЕУ, наводи Гајић.

Председник Србије очекује у јануару и фебруару највеће притиске, како је рекао, и због Косова и Метохије, и због Русије.

Шта Европска унија очекује од Србије

"Пре свега да признамо приштинска документа, али и да попуштамо, кад је реч о уласку тзв. Косова у међународне организације. Мислим да ће ту бити наредни притисак. То иде до тога да они, односно Француска и Немачка, сматрају да би требало да пустимо Косово у УН по принципу две Немачке. Где ће ићи притисци, значи ка увођењу санкција Русији", истиче др Слободан Зечевић из Института за европске студије.

Србија у последње две године није напредовала у преговорима за чланство у ЕУ. Прошле године није поправљена ни оцена припремљености за чланство коју даје Европска комисија.

Милена Михајловић из Центра за европске политике указује да та оцена већ последњих пет, шест година стагнира на оцени 3, на скали од 1 до 5, значи нека средња оцена и нема суштинског напретка.

"Пре свега, Србија није направила адекватан напредак у основним, фундаменталним реформама. То је кластер 1 у преговорима и тај кластер дефинише динамику преговора у свим другим областима. Значи, уколико се не напредује у борби против корупције, борби против организованог криминала, у функционисању основних демократских институција", истиче Михајловићева.

Оно што смо добили, јесте шест милијарди евра помоћи из европских фондова у оквиру Плана раста за Западни Балкан.

Када се Србија може надати чланству

"ЕУ је циљ да од нас направи пуноправне потрошаче на европском тржишту. Ви ако имате мале плате, не можете да будете озбиљан потрошач и купац ЕУ производа. Према томе они имају намеру, покушавају да увећају стандард становништва на Западном Балкану. Да ли су та средства довољна, ја и даље нисам сигуран с обзиром да државе чланице ЕУ добијају много више средстава из њихових фондова него ми", сматра Зечевић.

Челници Уније су јесенас 2030. означили као годину у којој се Србија и друге земље региона могу надати чланству. У међувремену, припрема се реформа саме Уније како би се припремила за нове чланице.

Оно што се могло чути првих дана 2024. јесте да би белгијско председавање требало да подсети еворпску заједницу на основне постулате, а мађарско да од јула дâ ветар у леђа Србији.