Брнабићева у Шангају: Ово је тек почетак када је реч о извозу на кинеско тржиште

Премијерка наводи да је учешћем Србија потврдила жељу за јачање веза и челичног пријатељства са Кином, а чињеница да је Србија почасни гост показује квалитет односа и стратешког јачања веза две државе.

Све учеснике је позвала да посете Србију и специјализовану изложбу Експо 2027. чији ће домаћин бити Београд.

На сајму који ће посетити око пола милиона људи, 72 државе и организације имају своје националне павиљоне, међу њима и Србија.

"Српски павиљон који ћете имати могућност да посетите јесте симболичка потврда да ће наша економска али и свеукупна сарадња потенцијале остварити у годинама пред нама. Желим да истакнем да се у историји човечанства ретко дешавало да државе које су велике у демографском потенцијалу и реалном политичком утицају ступале у стратешке односе са далеко мањим државама и да су те односе градиле као искрени партнери. НР Кина је моју земљу уважила на тај начин – кроз челично пријатељство које смо изградили као и кроз партнерство", рекла је у уводном излагању премијерка.

Истиче да је Кина пионир у бројним сегментима, а да је Србија у Шангај позвана као партнер и пријатељ, као поборник слободне трговине и економске глобализације за које верује да доприносе миру, стабилности и развоју човечанства. Додаје да присуство земаља из целог света у Шангају показује домете иницијативе "Појас и пут" и жељу Кине да свима отвори своја врата.

"Србија је једна од ретких земаља које су пре шест година схватиле прилике које пружа сајам и од тада смо стално присутни на овој манифестацији са богатијом понудом и бројнијим пословним делегацијама чему и лично сведочим. Упоредо са еволуцијом нашег присуства напредовали су и наши односи. Шесто одржавање манифестације добра је прилика да сведемо биланс наших економских односа. У шест година учвршћено је стратешко и челично пријатељство, а билатерална сарадња достигла је највиши ниво захваљујући и личном односу председника Вучића и Сија", каже председница Владе.

Истиче да је робна размена од 2018. до 2022. порасла 2.7 пута, а извоз Србије у Кину порастао 12.7 пута дајући потврду отворености кинеског тржишта према компанијама из Србије. Каже да је у наведеном периоду Кина је постала највећи страни инвеститор у Србији – 2021. и 2022. године као и у првом полугодишту ове године.

"Долазак инвеститора подстакао је економски развој Србије. Доласком компаније Зиђин Србија је постала други највећи произвођач бакра у Европи, са жељом да постане водећи", рекла је Брнабићева.

Задовољна је што Србија и Кина имају контакте на месечном нивоу, а резултат тога је, каже, и историјски споразум о слободној трговини. Најављује и нове области сарадње, попут дигиталне економије, иновација, науке.

Окупљене је позвала да у нашем павиљону искусе српско гостопримство. Кинеске компаније позива да искористе уговор о слободној трговини. Кинеске туристе да открију лепоту Србије. Уједно је послала позивницу за учешће на специјализованој изложби Експо 2027 где ће, каже, бити представљен спој модерне и традиционалне Србије. "Хвала на гостопримству и видимо се у Србији!", закључила је премијерка.

Отворен павиљон Србије

Свечано је отворен павиљон Србије на Међународном увозном сајму у Шангају. Премијерка Србије каже да наша земља има велике амбиције када је реч о упознавању кинеског тржишта са српским производима.

"Али такође очекујемо да ће се наше компаније вратити кући са потписаним уговорима и да је ово тек почетак боље сарадње у смислу нашег извоза на кинеско тржиште које је огромно и таман да све извеземо што произведемо не можемо да покријемо део једног од њихових великих градова", рекла је премијерка.

Конкуренција је, каже, велика и истиче да је Србија један од почасних гостију сајма што, напомиње, говори о томе колико нас пријатељи из Кине уважавају.

Мото српског павиљона је "Хлеб и река", а аутор Душан Јововић објашњава да је идеја да да се кроз средњовековне орнаменте, игру светла, нових медија Србија представи као модерна држава која не одустаје од традиције. Госте на павиљону дочекују у народној ношњи преносећи народне обичаје.

"Симболика пријатељства – да поделимо и да сломимо хлеб и да их позовемо као најближе чланове породице да поделимо ту радост, они што нас чини Србима", каже Јововић.