Велика Албанија, нове тензије и старе идеје

Да се са идеје о великој Албанији, старој више од века, прешло са речи на дела, после посете Куртија Тетову и Скопљу, оцењују и аналитичари и званичници у Београду. Из Скопља стиже порука да је посета погоршала односе Македонаца и Албанаца у тој држави.

Сви Албанци у једној држави и под једном заставом – циљ који је зацртала Призренска лига крајем 19. века, опстаје и данас.

Делимично је остварен током Другог светског рата, када је за време фашистичке окупације Италија ставила највећи део Косова и Метохије, западне делове Македоније и источне делове Црне Горе под управу квислиншке владе Краљевине Албаније.

Другачије границе, које је донео крај сукоба, нису значиле и крај пројекта који је током недавне посете Северној Македонији промовисао премијер привремених приштинских институција.

"Како се одузима могућност брзог напретка ка ЕУ, тако национализми на Балкану добијају на значају. Увек када немате алтернативну опцију, рађа се, као 'зомби', идеја велике Aлбаније", указује Петар Арсовски, политички аналитичар из Скопља.

Куртијеве грешке

Реакције званичног Скопља на Куртијеву посету тој држави биле су оправдане, а оне из Београда нису, оцењује приштински аналитичар Неџмедин Спахију.

Ипак, верује да је Курти изостављањем симбола државе чији је био гост, направио грешку која не сме да се понови.

"То је исто као када би Ђукановић био председник Црне Горе отишао у Хрватску, да га дочекују са српским заставама. Мислим да то неће утицати на односе између Македоније и Косова, али не захваљујући његовом понашању, него захваљујући зрелости и мудрости македоноског политичког вођства које ће прећи преко тога, уз услов да се то више не понавља", наводи Неџмедин Спахију, политички аналитичар из Приштине.

Тензије порасле

И без Куртијеве репризе, грађанима Северне Македоније нису стране албанске заставе, подсећа политички аналитичар из Скопља.

"С једне стране, грађани у западном делу Македоније су навикли на та знамења великих држава. И ми смо некада истицали знамења велике Македоније. С друге стране, тачно је да је тензија између етничким Македонаца и етничких Албанаца порасла, јер су Албанци пристисли Македонце да реше Преспу, бугарско питање", каже Арсовски.

Шта показују истраживања јавности

Велика Албанија највећа је претња државама у које задиру њене замишљене границе – Србији, Црној Гори, Северној Македонији и Грчкој.

Њено име, ипак, није подударно са највећим упориштем идеје, оцењује уредник на Интернет порталу РТС-а Раде Мароевић.

"Према истраживањима јавног мњења, која су обављана претходних петнаестак година, највећу популарност та идеја има на КиМ, рецимо 80 одсто Албанаца на Косову би прихватило такву хипотетичку државу. У Албанији популарност те идеје је 60 одсто, док су Албанци у Македонији око те идеје дубоко подељени. Може се закључити да би се та хипотетичка држава пре могла назвати велико Косово, него велика Албанија", објашњава Мароевић.

Како год било име државе која окупља све Албанце, као премијер такве државе најављен је Аљбин Курти на недавном скупу у Тетову.