Да ли Србија може да рачуна на гас и струју из Азербејџана

Конфликти између држава морају да се решавају у складу са међународним правом - став је азербејџанских стручњака за међународне односе. Ти принципи, поручују, морају да важе и за Србију. Ова земља, једна је од оних које нису признале самопроглашену независност КиМ и која са Србијом има и стратешко партнерство. Азербејџан је богат енергентима. Колико то његову улогу чини значајнијом и шта значи за Србију.

Очекује се да ће због промене временских услова, до краја 2024. године више струје бити добијено из обновљивих извора енергије. Азербејџански аналитачари сматрају чак трећину.

Зелена енергија је и један од потенцијала ове земље која већ има сарадњу са многим европским земљама попут Мађарске и Румуније. Са Азербејџаном Србија има стратешко партнерство, али и потписано више од 40 међународних уговора.

Пре трке за зеленом енергијом цела Европа па и наша земља види велики потенцијал те земље у гасу и електричној енергији и у будућности на њих рачунају.

Када је реч о трговинској размени она је 2021. године износила 56 милиона америчких долара, од тога већи део је чинио извоз из Србије.

Најинтензивнија је сарадња у области путне инфраструктуре.

Политичка сарадња је свакако нешто што је основа за договоре укључујући и преговоре о куповини азербејџанске струје, а та сарадња има више заједничких основа.

"Наше земље су прошле кроз транзицију, Србија је као део Југославије имала разноврснију економску инфраструктуру у приватном сектору. Друго важно питање је међународна безбедност, наш став је да она зависи од поштовања принципа међународног права, посебно територијалног интегритета", каже Фарид Шафијев из Центра за анализа међународних односа у Бакуу.

Подсетио је да је азербејџанска територија била под окупацојм 30 година и истакао да међународна заједница треба да се држи принципа територијалног интегритета, без двоструких стандарда.

"Осим тога Србија и Азербејџан сарађују с Европском унијом. Србија жели да буде чланица, Азербеџан то не жели, али жели да унапреди своје односе с Унијом и генерално упркос разликама и даљини постоје везе између две земље", рекао је Шафијев.

Када је реч о сарадњи у области туризма, Баку све више види Балкан као једну од интересантних дестинација за своје туристе. Азербејџан, међутим, још увек није једно од омиљених дестинација за српске туристе. Мало је туриста који долазе из Европе, у Азербејџан углавном долазе туристи из Емирата, Катара, Индије, Пакистана, Кине и Русије.