Десет година од потписивања Бриселског споразума

Пре 10 година потписан је Бриселски споразум. Преговарало се шест месеци, да би га у име Београда и Приштине потписали Ивица Дачић и Хашим Тачи, а у име Брисела висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон. Тада је био историјски споразум који је требало да означи почетак суживота два народа на Косову и Метохији и нормализацију односа Београда и Приштине. Међутим, већ десет година чека се на имплементацију кључног дела споразума – формирање Заједнице српских општина.

Бриселски споразум има 15 тачака, од којих се првих шест односи на Заједницу српских општина, на чије се оснивање још чека.

Ту заједницу чиниле би општине са већински српским становништвом, а имала би свој буџет и надлежности у области образовања, здравства и социјалне заштите, урбаног и руралног развоја и локалне економије.

"Приштина и даље одбија да испуни главну обавезу, да формира ЗСО, која је неопходни услов нормализације односа, за разлику од Београда, који је испунио све обавезе и конструктивно се понаша. Приштина на све начине покушава да опструира дијалог и додатно отежа живот Србима на КиМ, што се види и кроз свакодневне нападе и инциденте", рекао је директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић.

Посебна одговорност за спровођење споразума је, истиче, на међународној заједници, која је била дужна да изврши притисак на Приштину да формира ЗСО.

Остале тачке споразума односе се на интеграцију Срба у косовско правосуђе и полицију, постизање споразума о телекомуникацијама и енергетици, одржавању локалних избора на северу.

"Курти генерише кризе на северу КиМ"

Десет година од потписивања Бриселског споразума на Косову и Метохији положај Срба је све тежи, а Приштина не престаје са изазивањем криза и инцидената – од таксе на робу из централне Србије, регистарских таблица, хапшења под лажним оптужбама за ратне злочине, појачаних напада на Србе, њихову имовину и светиње СПЦ.

"На данашњи дан треба да се застиде сви који су прстом упирали у Београд, говорећи да Београд треба нешто да испуни, а нису извршили неопходан пристак на Приштину. Курти не жели ЗСО, жели кризе, жели немире и да протера српски народ са КиМ. Имамо 300 инцидената од доласка Куртија на власт, говори каква је клима на КиМ, нелегалне полицијске базе на северу КиМ, РОСУ малтретира српски народ свакодневно, пуца у невине људе, наш народ се суочава са институционалним насиљем Приштине и њиховог правосуђа", рекао је Петковић.

Шта ће бити теме нове рунде дијалога

Нова рунда дијалога Београда и Приштине на највишем нивоу биће настављена 2. маја у Бриселу. Председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти разговараће о примени договорених споразума.

"Договорено је да наредна рунда дијалога буде посвећена ЗСО, да уђемо у најконкретније кораке, али не како жели Курти, него како је договорено 2013. и 2015. године, управљачки тим да образложи нацрт статута ЗСО и онда да уследи разговор о томе. Статут треба да садржи све одредбе које стоје у општим принципима из 2015. године", рекао је Петковић.

Понавља да ЗСО за Београд представља кључни услов за даљи процес нормализације односа, што потврђује и договор у Охриду. Међутим, иако није формирала ЗСО, Приштина је добила награду од ЕУ – визну либерализацију.

"Ми немамо ништа против тога, говорили смо да је потребна слобода кретања, али проблем је јер је награђен директно Аљбин Курти за протеривање Срба", рекао је Петар Петковић.