Превремени избори и промена цензуса – ко тиме добија, а ко губи

Атмосфера током скупштинске расправе о Косову и Метохији није била добра, чуло се и од власти и од опозиције.

Самостални посланик Дејан Булатовић рекао је током расправе да сматра да се тренутна ситуација решава на превременим изборима.

"Идемо на изборе па ћемо да видимо, како ће се ствари даље решавати. Сигуран сам да ће тада ствари бити једноставније, и зато ситуацију треба решити новим парламентарним изборима", истакао је Булатовић.

Председник Александар Вучић сматра да није време за изборе.

"Имамо много важног посла. Али, када видим овакву ситуацију, 'док нас не оборе овако моћни и велики', можда боље што пре да идемо. Можда је боље да што пре мало подигнемо цензус, па 'да нас победе да не пређемо тај велики цензус'", рекао је Вучић.

И све чешће чујемо баш ту поруку – да би изборни праг могао да се врати на првобитних пет одсто. Након 11 парламентарних избора и три деценије од почетка вишестраначја, цензус је 2020. године спуштен на три одсто.

Очекивао се већи број политичких опција у законодавном телу. Ипак, то се, због бојкота дела опозиције, није догодило. Након априлских избора 2022, састав у парламенту је другачији.

Бојан Клачар из ЦЕСИД-а констатује да је спуштање изборног прага довело до већег политичког плурализма и разноликости у парламенту.

"За очекивати је да би враћање цензуса на пет одсто значило да оне странке које су га самостално прелазиле да би врло вероватно морале да се окрену потрази за коалиционим партнерима како не би ризиковали да заврше испод цензуса од пет одсто", наводи Клачар.

Најгласнији аргументи чују се у корист опстанка цензуса од три одсто. Међутим, истраживачи јавног мњења, указују и на негативне последице.

Владимир Пејић из агенције "Фактор плус" сматра да се ниским цензусом повећава уцењивачки капацитет малих странака.

"То што имамо велики број малих странака које не могу тако снажно да заступају одређену политику, омогућава калкулације и након избора без јасно дефинисане политике пре избора", оцењује Пејић.

Виши цензус тера мање странке у коалицију

Математика је, каже Пејић, јасна. Враћање цензуса на пет одсто ишло би на руку напредњацима, социјалистима и опозиционој ССП. И странке десног центра, и оне којима су еколошки проблеми у фокусу, као и проевропске партије, према истраживању, гравитирају нижем прагу. Његово подизање навело би их, тумачи се, да размишљају о укрупњавању.

Према Пејићевим речима, тај потез би их натерао, поред политичких мотива, да формирају блок. Додаје да ће се неке ствари оголити и пре избора.

Странке са тренутним цензусом могу да калкулишу пре па и након избора, да праве веће коалиције да прелазе из једног табора у други. Са већим изборним прагом, странке би морале прилично јасно да дефинишу своју политику и да је представе да формирају коалицију и пре самих избора а не само после.

Шта би донео степенасти цензус

Политичка пракса намеће и степенасти цензус. Изборни праг расте у односу на број странака у коалицији. За Бојана Клачара, то би било добро решење у комбинацији са моделима који се тичу изборних јединица и затворених листа.

Ипак, сматра да  под садашњим околностима то не би донело драматичне промене.

Наводи да би странке калкулисале како би на изборима наступиле ако процене да могу у малој коалицији да пређу цензус па онда не би ни правиле велике.

"За СНС је потпуно свеједно да ли ће степенасти цензус бити 10 или 11 одсто у случају пет или више странака зато што напредњаци у старту имају више од тога", додаје Клачар.

Наредни редовни избори би требало да буду покрајински и локални 2024. године, осим ако пре тога не дође до расписивања ванредних парламентарних и најављиваних београдских избора.