Станивуковић и Милер о наставку економских реформи

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић разговарао је данас са шефом јединице за Србију и Црну Гору при Генералном директорату Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу Мајклом Милером о Програму економских реформи за период 2023 – 2025 који је Влада Србије недавно усвојила и који је 31. јануара предат Европској комисији.

Станивуковић је, на састанку који је одржан у Министарству финансија, навео да је, и поред пандемије и светске енергетске кризе, Србија успела да постигне добре резултате и одржи макроекономску и фискалну стабилност, саопштено је из Министарства финансија.

Он је истакао да се у условима нових ризика услед поремећаја у енергетском сектору, тежи постојаној и континуираној примени мера усмерених ка унапређењу фискалне одрживости, побољшању пословног амбијента, као и даљој подршци интеграцији младих на тржиште рада и реформи енергетског сектора.

Наводећи да Србија остаје посвећена европској перспективи, активностима и пројектима предвиђеним агендом зелене транзиције и процесу дигиталне трансформације, Станивуковић је указао да се Програм економских реформи у том контексту сматра једним од најважнијих стратешких докумената Владе.

Како је истакао, услед кризе у енергетском сектору која проистиче из актуелног међународног окружења, пред фискалну политику постављени су нови изазови који су допринели и новом сету мера, па су редефинисана фискална правила при чему се водило рачуна и о очувању нивоа капиталних инвестиција како би се очувала макроекономска стабилност и фискална дисциплина.

Станивуковић је подсетио да је економија у Србији током две године пандемије била најбрже растућа у Европи са привредним растом од 6,6 одсто кумулативно, од чега је у 2020. години имала благи пад од 0,9 одсто, а у 2021. години привредни раст од 7,5 одсто БДП. Навео је и да је привредни раст у 2022. години износио између 2,3 и 2,5 одсто.

Он је истакао и да је, упркос светској економској кризи, одржан под контролом јавни дуг и
подсетио да је прилив страних директних инвестиција у 2022. години износио 4,4 милијарде евра, што потврђује да је задржано поверење инвеститора. Државни секретар је подвукао да су очувана радна места, да је незапосленост на рекордно ниском нивоу, као и да је раст плата константан, како у приватном, тако и у јавном сектору.

ЕРП 2023 - 2025. ће бити размотрен са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама током 2023. године, у оквиру економског дијалога на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања на коме ће бити усвојене и нове заједничке препоруке за Западни Балкан и Турску, саопштено је из Министарства финансија.