Професор Петров: На референдуму 16. јануара гласа се о стручном питању без политичке димензије
Грађани Србије 16. јануара излазе на референдум о промени Устава у делу који се односи на правосуђе. Kако би се правосуђе ускладило са европским стандардима, Скупштина Србије је двотрећинском већином усвојила предлог Владе да се политика више не меша у избор судија и тужилаца. Професор Правног факултета Владан Петров објаснио је да би грађани требало да изађу на референдум пошто се ради о стручном питању које нема политичку димензију.
Владан Петров, професор Правног факултета и члан Венецијанске комисије, рекао је да референдумско питање није могло да буде формулисано другачије по Уставу и Закону о референдуму.
"Сам Устав из 2006. нажалост предвиђа да одређени делови Устава морају да иду на референдум. Кад кажем нажалост, читави делови Устава и онда је код промене Устава јако тешко формулисати референдумско питање које ће истовремено обухватити читаву једну област која се мења", рекао је професор Петров током гостовања у Јутарњем дневнику.
Додао је да је изузетно важно да грађани Србије буду упознати са најважнијим променама које се тичу искључиво правосуђа и које су предмет референдума и нагласио да грађани треба да обрате додатну пажњу на оно што ће се дешавати у медијима.
До рефeрендума је остало мање од месец дана. Петров је напоменуо да је реч о стручном и надстраначком питању које нема политичку димензију.
"Када је реч о промени Устава у делу о правосуђу и када о томе треба да одлучују грађани на референдуму, питање је колико политичке странке треба да буду главни фактори у том процесу, колико треба да се мешају", навео је Петров.
Додао је да политичке странке које се налазе у блоку ванпарламентарне опозиције "користе прилику да позивају на негативну кампању или на то да се не изађе на референдум" и оценио да то није добро, јер ако је излазност мала, а уставне промене прођу, остаће лош утисак да је мали број грађана изашао.
"Већи број представника те ванпарламентарне опозиције углавном сада покушавају да подстакну грађане да изађу и да гласају против. Сви ти аргументи су чисто политичке природе и ја бих у наредном периоду волео да у емисијама које ће следити поразговарамо управо о томе колико су то релевантни аргументи, колико грађани Србије треба да слушају те политичке флоскуле које излазе из уста појединих политичких лидера", истакао је професор Петров.
"Промена Устава нужан услов за квалитетнију владавину права у Србији"
Нагласио је да је промена Устава у делу о правосуђу нужан услов без кога нема приче о квалитетнијој владавини права у Србији.
Говорећи о кампањи, Петров је објаснио да Закон о референдуму забрањује да организатор референдумске кампање буду државни органи и тела која се финансирају из буџета и то, како је оценио, у референдуму који се тиче промене Устава може да буде проблем.
"Највероватније да ћемо имати кампању на два нивоа. Један је тај експертски, стручни ниво и та кампања је већ и почела. То смо ми који смо писали уставне амандмане. Да буде јасно, то су доктори уставног права, професори Правног факултета у Београду, доктори у Институту за упоредно право, врхунски стручњаци", навео је професор.
Истакао је да је он, као професор уставног права, члан Венецијанске комисије и судија Уставног суда, био ослобођен политичких притисака и имао одрешене руке да направи нешто што досад у Србији није постојало.
Професор Петров је рекао да се уставне промене не доносе због тога што је Венецијанска комисија нешто налагала и тражила, већ зато што је било потребно побољшати део Устава о правосуђу.
"Судија мора имати гаранције да не зависи од политике. Мора бити усредсређен на предмете и не размишљати о томе да би са евентуалном променом парламентарне већине, до које нужно мора да дође пре или касније, могао бити разрешен из неког разлога који је предвиђен законом, а не Уставом", објаснио је Петров.
Нагласио је да је Србија по Уставу себе обавезала да правни систем гради на европским вредностима стандардима и да је очигледно да је последњих неколико година било застоја у том процесу.
Цело гостовање професора Владана Петрова у Јутарњем дневнику погледајте у видео-снимку на почетку текста.
Коментари