Црни и отрован дим изнад ромских насеља – шта је решење за опасно паљење отпада и каблова

Из шуме на Чукарици у близини нехигијенског насеља, често се може видети црни дим – спаљује се отпад и каблови да би се из њих издвојио бакар.

Често долази и до пожара, на терен су много пута изашли ватрогасци и комунална милиција, али густи црни дим из шуме и даље се вије.

Паљење каблова ослобађа изузетно токсичне материје, попут диоксина и фурана.

"Мешавина тог загађеног ваздуха са продуктима сагоревања, јер то углавном загађује ваздух, 2012. године је проглашена од стране Европске агенције за испитивање рака канцерогеном", каже Др Елизабет Пауновић, бивша директорка Европског центра за животну средину и здравље СЗО.

Мере за рањиве групе

У Акционом плану расељавања због изградње метроа, планиране су специфичне мере за рањиве групе.

Градски менаџер Београда Мирослав Чучковић истиче да ће у периоду од две године тај проблем бити решен.

"Уз понуђену алтернативу од државе, да се радно ангажују и зараде новац на други, квалитетнији и безбеднији начин – то је директно запослење у градској чистоћи и могућност да зараде далеко више и сигурније, него да раде ту активност која је практично нелегална", истиче Чучковић.

Казне и краћи животни век

Синиша Митровић из Центра за циркуларну економију ПКС истиче да је реч о здравственој и еколошкој безбедности.

"Драматично повећање прекршајних и затворских казни ће донети решења које ће дисциплиновати све који посегну за таквим радњама. Постоји одговорност и илегалних отпада који врше промет материјала", указује Митровић.

У Закону о управљању отпадом стоји да се управљање отпадом врши на начин којим се обезбеђује најмањи ризик по угрожавање живота и здравља људи и животне средине.

Колико се поштује закон, види се и по томе да рециклажна индустрија ослања на неформалне сакупљаче, којих је око 60.000 у Србији.

Како живе показује и податак да је њихов просечан животни век краћи од 50 година, а ромска деца имају два пута већу стопу смртности.