Шест ствари које треба да знате о Покрету несврстаних

Шест деценија после првог скупа, Покрет несврстаних поново се враћа у Београд. На иницијативу председника Југославије Јосипа Броза Тита, лидери 25 земаља дошли су у престоницу тадашње ФНРЈ. Данашњи скуп Покрет дочекује са 120 земаља чланица и 17 посматрача, а у Београд је допутовало више од стотину делегација.

Настанак Покрета

Термин "несврстани" први је сковао индијски премијер Џавахарлал Нехру током свог говора 1954. у прeстоници Шри Ланке, Коломбу.

Нехру је описао пет постулата који су коришћени као водиље у кинеско-индијским односима, а које је прве смислио ондашњи кинески премијер Џоу Енлај – узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета, узајамно ненападање, узајамно немешање у унутрашње послове, једнакост и узајамна корист, мирољубива коегзистенција.

Као прекретница ка оснивању Покрета несврстаних сматра се конференција 29 држава Африке и Азије у Индонезији 1955. године.

На скупу је исказана жеља о дистанцирању од хладноратовских, идеолошких сукоба Истока и Запада.

Већа наредне 1956. године, лидери Југославије, Индије и Египта (Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру, Гамал Абдел Насер) 19. јула на Брионима потписали су Декларацију о заједничкој сарадњи и политици – Покрет несврстаних.

Прва конференција у Београду

Тек пет година касније, у септембру 1961. године, уз велику заслугу једног од оснивача, Тита, у Београду је одржана прва званична конференција Покрета несврстаних.

Остали истакнути светски лидери тог доба који су учествовали у стварању Покрета несврстаних били су Сукарно, председник Индонезије и Кваме Нкрумах, први председник Гане.

Хаванска декларација

Сврха организације, како је написано у Хаванској декларацији из 1979. године, била је да осигура "националну независност, суверенитет, територијални интегритет и безбедност несврстаних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, апартхејда, расизма, укључујући и ционизам и све облике стране агресије, окупације, доминације, мешања или хегемоније, као и против блоковске политике".

Србија у Покрету несврстаних

По распаду СФРЈ, чланство тадашње Савезне Републике Југославије у Покрету несврстаних суспендовано је 1992. године.

На састанку Координационог бироа Покрета несврстаних земаља, 25. септембра 2001. године, прихваћен је захтев СРЈ за добијање статуса посматрача у Покрету, што је верификовано на министарском састанку, новембра 2001. године у Њујорку.

После референдума а потом и проглашења независности Црне Горе 2006. године, Србија је наследила статус посматрача.

Од бивших југословенских република статус посматрача имају и Босна и Херцеговина, Црна Гора и Хрватска.

Данашња улога Покрета

Од оснивања Покрет нема формалну хијерархијску структуру, већ се руководство мења ротацијом на самитима који се одржавају сваке три године. Тренутно је на челу Азербејџан који ће своје место уступити 2022. године.

По рушењу Берлинског зида 1989. године и пада комунизма на истоку Европе, постављено је питање оправданости даљег постојања Несврстаних.

У годинама које су уследиле, Покрет је настојао да се редефинише, померајући фокус рада на борбу против глобализације.