Самит на Брду код Крања – лидери региона са шефовима држава чланица ЕУ

У предлогу Декларације, која би требало да буде усвојена, према писању медија, наводи се да Европска унија поново потврђује своју недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана и поздравља посвећеност партнера тог региона европској перспективи.

Према нивоу организације и именима учесника чини се да ЕУ није одустала од проширења. Домаћин самита је премијер Словеније Јанез Јанша, а скупом ће председавати председник Европског савета Шарл Мишел.

Поред њега, на самиту су и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Емануел Макрон. Сви ће они у нацрту декларације пружити подршку проширењу ЕУ која ће се заснивати на нивоу реформи.

Председник Александар Вучић изјавио је да нема превелика очекивање од самита ЕУ – Западни Балкан у Словенији, али да очекује позитивну поруку о подршци Западном Балкану.

Kако је рекао, он нема никаквих илузија о брзом уласку у ЕУ, али је важно да Србија буде на европском путу и да има блиску сарадњу са ЕУ, јер више од 60 одсто извоза иде у ЕУ, а и Србија припада Европи.

"Словеначка делегација подржана од аустријског канцелара Себастијана Курца предложила је да се напише у тексту званичног саопштења, и ту је била велика борба са оним земљама које су против проширења. То су три земље које не бих да наводим у овом тренутку, а има их више али три које то раде отворено", навео је Вучић.

Додао је да је словеначки предлог да до 2030. године све земље Западног Балкана буду део ЕУ.

"Ако ме питате ја мислим да то неће бити прихваћено. Ми смо научили већ годинама да морамо да бринемо о себи, да разумемо не само своју свакодневицу, већ и њихове политичке потребе, које су такве да у овом тренутку проширење на Балкан није доминантна и није популарна тема", истакао је Вучић.

Јуче су се лидери Европске уније састали у Словенији и разговарали о проблему могућих миграција након помене власти у Авганистану, развоју односа према Кини, као и односу према старом стратешком партнерству између Велике Британије, Аустралије и САД.

То су све оне важније теме у ЕУ са којима питање проширења нема толико среће да буде на главном столу, али ће свакако на самиту у Словенији то бити.

Поруке пре самита: "Западни Балкан припада ЕУ"

Председник Европског савета Шарл Мишел истакао је да ће самит ЕУ–Западни Балкан бити прилика да се разговора о европској перспективи региона, али и о новцу који је ЕУ спремна да мобилише како би инвестирала у регион и подржала реформе.

"Говоримо о економским реформама, борби против корупције и побољашњу управљања. Желимо ближе везе са овим земљама и ово ће бити прилика за отворену размену мишљења како би се идентификовали следећи кораци и фазе", поручио је Мишел приликом доласка на самит.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла је, уочи Самита ЕУ – Западни Балкан, да тим скупом ЕУ шаље веома важну поруку региону, а то је да Западни Балкан припада ЕУ.

"Желимо да упутимо веома јасну поруку, а то је да Западни Балкан припада ЕУ. Желимо их у ЕУ. Ми смо једна европска породица. Делимо исту историју, вредности и уверена сам и исту судбину", поручила је она.

Нагласила је да чланице ЕУ желе интеграцију Западног Балкана јер знају да је то добро и за Западни Балкан и за ЕУ.

"Имамо заједничке интересе и можемо се заједнички боље развијати. Мора напредовати интеграција Западног Балкана у заједничко тржиште. Моја порука Западном Балкану је: желимо вас у ЕУ, наставите са реформа, циљ је пред очима", поручила је председница Европске комисије.

Оценила је да су земље Западног Балкана значајно напредовале у реформама, али и да још посла има да се уради на пољу владавине права, правосуђа и слободе медија.

"Али, морамо да признамо напредак који јесте урађен", нагласила је Фон дер Лајенова.

Додала је да ће Економски и инвестициони план за Западни Балкан бити једна од важних тема током Самита, наглашавајући значај регионалне интеграције тржишта.

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи изјавио је да ће лидери окупљени на самиту ЕУ – Западни Балкан "потврдити и јасно поручити да су посвећени пуној интеграцији и чланству Западног Балкана у ЕУ".

"У том правцу морамо да преузмемо и нашу одговорност и донесемо одлуке као што су отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, отварање кластера са Србијом, убрзање рада на кандидатури БиХ и визној либерализацији за Косово", рекао је Вархељи по доласку на самит.

Најавио је да ће се на самиту лидера ЕУ–Западни Балкан разговарати и о економском опоравку након кризе изазване пандемијом ковида 19.

"Задовољан сам чињеницом да је Економски и инвестициони план, који износи једну трећину БДП-а региона или око 30 милијарди евра, већ почео да се примењује. То ће убрзати праву интеграцију друштва и економија Западног Балкан са ЕУ", каже Вархељи.

Шеф дипломатије ЕУ Жосеп Борељ каже да је срећан што је дошло до превазилажења проблема на северу Косова и позвао на наставак дијалога и превазилажење разлика.

"Што се тиче Србије и Косова, срећан сам што видим да смо последњих дана превазишли неке потешкоће на граници, на северу Косова, а сада морамо да наставимо процес дијалога како бисмо решили проблеме међу земљама кандидатима. На путу ка Европи, разлике морају да се оставе по страни и да се настави са реформама", поручио је Борељ.

Борељ је нагласио важност кредибилитета процеса проширења ЕУ на Западни Балкан.

"На овом састанку морамо дати веродостојан сигнал наставку процеса проширења, али ово је двосмерна улица. С једне стране, кандидати морају да наставе реформе и да оставе по страни своје разлике. Са наше стране, државе чланице и институције Европске уније морају да испуне своје обавезе", поручио је Борељ.

Шеф дипломатије ЕУ додаје да ће самит ЕУ–Западни Балкан бити и прилика да се разговара о безбедносним и спољнополитичким питањима.

Аустријски канцелар Себастијан Курц истакао је пред Самит ЕУ–Западни Балкан на Брду код Крања да је Западном Балкану потребна истинска и искрена европска перспектива.

"Регион Западног Балкана нам је на срцу, јер нисмо само историјски, географски, економски, већ и људски повезани. Ако ЕУ не буде дала истинску европску перспективу морамо бити свесни да ће друге суперсиле као Русија, Кина, али и Турска имати значајнију улогу у региону", рекао је Курц.

Подвукао је да је Западни Балкан географски део Европе и да му је потребна европска перспектива.

Премијер Луксембурга Гзавије Бетел рекао је да се не смеју изневерити земље Западног Балкана, али ни дати празна обећања. Указао је да постоје услови које је потребно испунити за пријем у ЕУ.

Међутим, нагласио је да ЕУ није обавила своје интерне задатке, али и да земље Западног Балкана не смеју бити жртве тога.

Хрватски премијер Андреј Пленковић истакао је да је циљ данашњег Самита ЕУ–Западни Балкан слање снажне поруке подршке, привржености процесу проширења и подстицања реформи. Истакао је да ће бити донет пакет низа улагања у државе региона, са циљем боље повезаности, бржег економског раста, квалитетних социјалних услова у суседству.

"Хрватској је битно да се настави процес преговарања, као и да дођемо у ситуацију да се отворе приступни преговори са Северном Македонијом и Албанијом", додао је Пленковић.

Истакао је да је Хрватска једна од земаља ЕУ која је заговорник проширења и која је последња ушла у Унију, те је спремна да подели своје искуство, уз уверење да је то једини прави пут за развој суседа.

Рекао је да ће данас тема бити и БиХ, са којом, како каже, Хрватска има границу дужу од 1.000 километара. Према његовим речима Хрватска ће се данас залагати за равноправност свих народа, поштовање Дејтонског и Париског споразума, а то, каже, значи да Хрватска очекује да институције БиХ измене на примерен начин изборно законодавство пре избора 2022.

На питање о чему ће разговарати са председником Србије Александром Вучићем рекао је да на сваком састанку разговарају о низу тема и да се ради о састанцима неформалног карактера.

"Мој стил је решавање отворених питања, унапређивање сарадње, имати квалитетан однос према српској мањини у Хрватској, што имамо, снажити хрватску мањину у Србији, бринути о њиховим уџбеницима у којима се негира постојање хрватског језика", додао је Пленковић.

Пленковић је нагласио да су нужно потребни подаци од Србије како би се могло наставити потрага за несталима, што очекују породице после 26 године.

Премијер Словачке Едуард Хегер истакао је да је веома важно проширење ЕУ на Западни Балкан.

"Мислим да чињеница да смо били у могућности да мобилизујемо 30 милијарди евра за регион јасно показује да га видимо као важан део Европе", објаснио је Хегер.