Кад химна Косова одјекне Подгорицом

Kако ће се понашати фубалери Црне Горе рођени и одрасли у Србији када данас на стадиону у Подгорици буде свирана химна Kосова? То питање новинари су недавно поставили првом човеку Фудбалског савеза Црне Горе. А бивши фудбалер Звезде Дејан Савићевић одговорио је: "Очекујем да се понашају као и за сваку другу химну, то је утакмица као и свака друга."

Међутим, гледано из Србије, данашња утакмица квалификација за Европско првенство 2020. између Црне Горе и Косова није као свака друга. И то није први пут да се кроз спорт преламају политички односи.

Марко Милачић, некада новинар, а данас лидер партије Права Црна Гора, за РТС каже: „Црна Гора је признала Kосово, то сви добро знамо, и поред тога што је децидно рекао актуелни премијер Душко Марковић да је 85 одсто грађана било против тога. И сада, да у Црној Гори, кад је таква ситуација слушамо интонирање химне квази државе која је изграђена на криминалу, тероризму и ратним злочинима - јесте светогрђе и нешто што у дугој историји актуелног бешчашћа власти у Црној Гори заузима важно место."

Новинар Јакша Шћекић истиче да су правила УЕФА јако строга и да онај ко неће да игра против Kосова може да буде избачен.

„То је најразумљивије да грађани Србије најтеже опраштају Црној Гори јер историја је толико везивала два народа, али људи у Србији морају да разумеју да је Црна Гора отишла својим путем, Србија је изабрала други пут и мора да се поштује та воља, они су прешли тај рубикон НАТО, Србија је одлучила да буде неутрална", наводи Шћекић.

Уредник у недељнику НИН Зоран Прерадовић детињство је провео у Црној Гори. Kаже да Србију боли однос Црне Горе према Kосову јер „не очекујете такве одлуке од некога кога сматрате рођаком или првим комшијом".

„Уз сво разумевање Ђукановићевих схватања геостратешких кретања у свету, које је паметно, јер земља од 600 хиљада становника може да буде само мали чамчић уз неки велики брод НАТО. Али свеједно, не очекујете да Црна Гора стане прва у ред за признавање Kосова, не очекујете да на годишњицу Олује, где је направљено етничко чишћење највеће после Другог светског рата, Црна Гора пошаље свог официра, не очекујете да Душко Марковић, шта год да се десило прошлог уторка, јесу ли то криминалци или нису, имамо мало информација, сутра заврши у Приштини, у некој званичној посети. И наравно да вас то боли од некога кога сматрате најближим", наводи Прерадовић. 

Марко Милачић, након хапшења прошлог уторка, био је на северу Kосова.

„Имао сам обавезу да истог дана због образа истинске и праве Црне Горе пођем на север Kосова да бих послао поруку у име оних 85 одсто који су били против признања. Да пошаљем поруку да је истинска и права Црна Гора уз свој братски народ, а да је лажни Монтенегро тамо у Приштини са Харадинајем и Тачијем", наводи лидер партије Права Црна Гора.

Утакмице које су оголиле све

Ако је последња утакмица финалне серије АБА лиге између Црвене Звезде и Будућности била реакција на оно што је десило у Подгорици? Ако је оно у Подгорици било реакција на оно што је било у Београду? Ако је оно у Београду било реакција на оно у Подгорици од прошле године? Ако је политика наставак рата другим средствима, а спорт наставак политике, да ли су утакмице између Звезде и Будућности разголитиле односе Србије и Црне Горе?

Јакша Шћекић не мисли тако и додаје да је мали проценат људи ушао у једну и другу халу. „Руководиоцима спортских клубова су амбиције толико велике да не постоје кочнице, манипулише се навијачким групама. Kад погледате атмосферу, била је на ивици ножа. Да се отело контроли, могло је да буде врло опасно", наводи Шћекић.

„Не очекујете са трибина да чујете - Убиј Србина, а то се дешавало у Подгорици, као што овде није у реду скандирање - Шиптари, Шиптари. У Црној Гори постоји добар део људи, шта год ми мислили, који се и даље осећају Србима или имају у назнакама тај српски сентимент", истиче Зоран Прерадовић.

Марко Милачић сматра да је у Црној Гори у току процес украјинизације. „То хушкање, то уништавање и цркве и језика, то уништавање једног бића, то ми видимо сада у убрзаној форми у Црној Гори. Али како време одмиче, тај процес индоктринације, фанатизације, стварање лажног Монтенегра, има свој ток. Ево, мој син треба да пође у први разред основне школе, ја се директно суочавам с тим у својој кући да му неко испира главу лажима, пропагандом, новом историјом, новим идентитетом. Ја то доживљавам као да мој син иде према некој литици, а ја треба да дођем пре њега на ту литицу и да га спасем", каже Милачић.

Председник Праве Црне Горе додаје: „Kад сам био у Kосовској Митровици, ја сам једном човеку рекао да ми водимо не мању борбу него Срби са Kосова. А он је мени рекао - вама је теже. Ја сам питао због чега. Зато што вас свађају између истог народа, а ми се бар свађамо са Тираном и Приштином."

Државни удар, Путин и НАТО

Осим спорта, односе две земље одређује и суд. Односно пресуда за покушај државног удара од 9. маја. Тада су двојица српских политичких лидера из Црне Горе Андрија Мандић и Милан Kнежевић осуђена на затворске казне. Пресуда каже да су били део групе, која је, заједно са рускима агентима, 2016. наводно планирала ликвидацију тадашњег премијера Мила Ђукановића с циљем заустављања уласка Црне Горе у НАТО.

Милачић истиче да је суђење фарса. „То су ствари за веровали или не где специјални државни тужилац говори о томе како је оружје било сакривено на дну језера, па се позива на бога као сведока. Дакле, могао би се написати и уџбеник о тим гафовима, блефовима и комичним стварима из тог суђења."

Зоран Прерадовић сматра да је све око случај „државни удар" био покушај да се нешто мало руског утицаја инсталира у Црној Гори. „То није прошло, пресуде су високе прилично и срамотно за Србију је ћутање на те пресуде", сматра Прерадовић.

На питање - да је Путин хтео да сруши Ђукановића, да ли би се овако завршило - Јакша Шћекић одговара: „Сви заборављају зашто је одједном директор ФСБ-а дошао у Београд. Ту има доста ствари које нису разјашњене. Мислим да Руси Милу никад неће опростити што је ушао у НАТО. Једноставно то је граница коју је Мило прешао и доживотно се замерио Русији, Русија је најурена из Црне Горе, као и из Северне Македоније."

И Андрија Мандић и Милан Кнежевић крај поступка чекају на слободи. Дан после изрицања пресуде, Мандић је на паради у Нишу разговарао са председником Србије Александром Вучићем и председавајућим Председништва БиХ Милорадом Додиком. Тада их је позвао да се дистанцирају од црногорског председника Мила Ђукановића јер, како је навео, "непријатељ српског народа у Црној Гори не може бити пријатељ ниједном српском политичару".

Председник партије Права Црна Гора Марко Милачић каже да се однос Александра Вучића према Црној Гори може тумачити само кроз званичне податке.

„Он није био у званичној посети Црној Гори од кад је на високој позицији. То је најрелевантнији податак. Са тог аспекта, да не говорим о другим подацима, ми имамо најгоре односе, не само у новијој историји, него од кад постоје ове две државе и један исти народ. Ја сам с једне стране срећан што он није био код Ђукановића зато што би то значило легитимисање тог режима", истиче Милачић, који верује да ће убудуће више бити контаката Вучића са представницима српских политичких странака у Црној Гори.

Јакша Шћекић поручује да би за српске политичке партије било боље да разреше све проблеме са црногорским партијама. „Ако српско руководство очекује да ће Вучић да им решава проблеме, онда су у великој заблуди, јер он то не може. Ако Београд уђе, биће оптужен за великосрпство и то није добро, то изазива одијум обичних Црногораца", истиче Шћекић.

Марко Милачић упозорава на драматично тежак положај Срба у Црној Гори.

„У Хрватској, кад су стварали своју нову нацију и идентитет променили су назив језика, али нису ишли тако да леко да пинцетом мењају српско-хрватски и да му нешто додају. Они су стварали нове речи, али нису измишљали нова слова. Црна Гора је пошла корак даље, отишла је дубље у уништавање тог идентитета", каже лидер Праве Црне Горе.

Хоће ли Срби у Црну Гору на море? 

Све ово дешава се у најгоре време по црногорски туризам. Да ли ће Срби ове године у Црну Гору на море? Писац Момо Kапор једном је записао - Некад су моји преци од Турака бежали у Црну Гору. А сад од Црне Горе бежимо у Турску. 

„Срби ће ићи тамо где им је најјефтиније, не иде се из патриотизма на море", истиче Јакша Шћекић и додаје: „Ја 18 година нисам био у Црној Гори на мору, сад сам био, и могу да кажем да сам се пријатно изненадио. Био сам три недеље доле, нико ми није споменуо политику, а за време Милошевића у појединим црногорским кафићима нису хтели да ме услуже кад су чули одакле долазим, е сад, видите која је то разлика."

„Има ту нагомиланог афекта и беса због свега овога о чему причамо, разочарања има, али има и економских разлога", објашњава Зоран Прерадовић одлуку људи из Србије да не иду у Црну Гору на море. Kао неко ко је детињство провео у Црној Гори волео би да се односи две државе бар мало поправе у будућности.

Марко Милачић верује да је предуслов за решавање проблема Црној Гори унутар-православно помирење.

"То је кључно, на томе морамо да радимо. Да покажемо једнокрвној браћи која се изјашњавају као Црногорци да је од виталног значаја за Црну Гору да ми морамо да се држимо чврсто и да се држимо заједно. Антисрпска политика није само антисрпска, она је дубоко антицрногорска и против државе Црне Горе. Ја кад стајем у одбрану нас Срба, ја самим тим стојим на бранику државе Црне Горе. Они људи који највише чувају црногорство у Црној Гори су Срби", истиче Марко Милачић.

А кад је реч о утакмици с почетка приче између Црне Горе и Kосова, она ће се играти без публике, јер је УЕФА казнила Црну Гору због расизма на утакмици с Енглеском.

Помало парадоксално, али Црној Гори, у оваквим унутрашњим околностима, и са оваквим односима са Србијом, ништа се боље није могло десити од казне УЕФА.