Фабрици: Напредак у области правосуђа и економије, никакав напредак слободе медија

Сем Фабрици је Извештај предао на почетку састанка који се одржао у Влади Србије, којем је присуствовала и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Фабрици је у обраћању новинарима рекао да су главни циљеви Годишњег извештаја процена постигнутих резултата у напретку у процесу приступања, где је постигнут напредак, као и где треба постићи напредак, док је други циљ то да Извештај представља подстицај за још темељније реформе.

"Надамо се да ће Србија искористити ову јединствену прилику коју Стратегија за Западни Балкан пружа", истакао је Фабрици и додао да подстиче премијерку и целу Владу да остану посвећени и амбициозни како би унапредили реформску агенду.

"Ова и следећа година ће бити круцијалне уколико ваша земља жели да испуни свој циљ, приступање ЕУ", истакао је Фабрици.

Важно је да Влада стави реформе у центар свог посла, напоменуо је Фабрици и додао да без одлагања треба што пре реализовати реформе.

"Напредак у области правосуђа"

Говорећи о Извештају, Фабрици је указао да је констатовано да је Влада посвећена европском путу Србије, те да је одређени напредак направљен у унапређењу правосуђа, али и да је политички утицај на правосуђе питање које још није решено.

"Одређени напредак је постигнут у борби против корупције и организованог криминала и у Извештају се препоручује да постоји стална евиденција истраживања оптужница и правосудних пресуда које се реализују", рекао је шеф Делегације ЕУ и истакао да када је реч о слободи изражавања није забележен никакав напредак.

Додао је да је Србија имала позитивну улогу у регионалној сарадњи, посебно у дијалогу са Приштином, а констатована је и позитивна улога унутрашњег дијалога који је покренуо председник Србије Александар Вучић.

"Србија мора да уложи напоре да се постојећи споразуми спроводе како би дошло до пуне нормализације односа са Приштином, који ће се преточити у правно обавезујући споразум", указао је Фабрици.

Навео је да је у економским критеријумима констатован добар напредак, посебно у области фискалне политике, где је Србија забележила и буџетски суфицит.

Додао је да је раст БДП-а позитиван догађај, као и пораст извоза, те страних инвестиција, а забележено је и побољшање у пословној клими.

"Извештај подстиче даље напоре у реформи пореске управе, јавне управе, државних предузећа и унапређење у области давања државне помоћи и на сузбијању сиве економије", указао је Фабрици и нагласио да је Србија постигла важне резултате у економском домену.

"ЕУ је трговински партнер број један Србије и први донатор. Србија и ЕУ су сваким даном све ближи, те ја подстичем и охрабрујем Србију да спроведе свој пут ка ЕУ, не зато што је то нешто што захтева ЕУ, него зато што је то у интересу саме земље и њених грађана", закључио је Фабрици.

Брнабић: Позитиван Извештај, али тражимо исте стандарде

Годишњи извештај Европске комисије је добар и позитиван за Србију, у највећем делу осликава каква је она данас са свим предностима и манама и наводи послове који још предстоје, каже премијерка.

На заједничкој конференцији за новинаре, након што је шеф Делегације ЕУ Сем Фабрици уручио Извештај ЕК, Брнабићева је рекла да је задовољна тренутним стањем.

"На нама је да увек радимо боље и брже", поручила је Брнабићева.

Навела је да ће се Србија борити да што боље испуни препоруке, како би био остварен што већи број поглавља у преговорима са ЕУ.

Каже да је највећи напредак Србија остварила у области економије, да се у Извештају констатује известан напредак у области владавине права, у борби против корупције и организованог криминала и изразила задовољство што је препозната конструктивна улога Србије када је реч о регионалној сарадњи.

Брнабићева је изразила задовољство због извесног напретка у области владавине права, али је и нагласила да је Србија у тој области постигла бољи напредак него што је то констатовано у Извештају.

Међутим, она је навела да је "запањило" што је у Извештају Европска комисија препознала напредак Приштине у оснивању ЗСО, а истовремено се не препознаје да је Србија усвојила тужилачку стратегију за ратне злочине и уставне амандмане.

Ти напреци за Србију се не препознају зато што је то учињено након извештајног периода на који се односи Извештај ЕК, од краја 2016. до почетка 2018.

"Препознаје се напор Приштине који се десио месецима након извештајног периода 4. априла, док се за Србију тражи и да усвоји и имплементира законе, а за Приштину је довољно да искаже намеру да би се то препознало као напредак", подвукла је премијерка.

Истакла је да Србија зато тражи једнаке стандарде када је реч о европским вредностима и да ће постављати питање зашто нису увршћене у Извештај и они послови које је Србија урадила ван извештајног периода.

"Србија посвећена регионалној стабилности" 

Говорећи о регионалној сарадњи, Брнабићева је рекла да је Србија учинила огроман напор да сачува "хладну главу" у тешким околностима међу којима су најтеже хапшење и отмица Марка Ђурића и брутално насиље над српским становништвном на КиМ.

"Драго ми је да је то препознато у Извештају, Србија је посвећена регионалној стабилности и учиниће све да је очува упркос свим негативним стварима и порукама које се шаљу Србији, ми ћемо остати смирени и отворени за дијалог", рекла је премијерка.

Каже да је важно да наставимо са реформама због Србије и њених грађана, а не због ЕУ.

"Влада Србије ће се држати тих начела, идемо што брже можемо, али не на начин да брзина угрози квалитет реформи", указала је Брнабићева.

Говорећи о напретку у области економије, каже да је највише учињено у фискалној консолидацији и одржавању фискалне дисциплине, да је српско тржиште уређеније и да је бољи амбијент за инвестиције.

Сагласила се са оценом из Извештаја да Србија треба да спроведе још неке структурне реформе, те да ће управо због тога бити склопљен још један аранжман са ММФ-ом да би се адресирале реформе које треба наставити.

Добро је, оцењује, што се у Извештају констатује да су услови на тржишту рада побољшани да је то добро због нових радних места, те истакла да смањењем незапослености полако долазимо до циља, а то је отварање нових радних места.

У области јавне управе, каже Брнабићева, напредујемо недовољно брзо.

Фабрици: У Извештају ЕК нема рока за споразум Београда и Приштине

У годишњем Извештају Европске комисије не помињу се никакви рокови за постизање правно обавезујућег споразума Београда и Приштине, каже шеф Делегације ЕУ.

"Извештај не помиње никакве рокове, само подстицај да се иде напред у процесу преговора како би се дошло до свеобухватног споразума", рекао је Фабрици одговарајући на питања новинара.

На примедбу Брнабићеве да се у Извештају препознаје напредак Приштине у оснивању ЗСО, али не и то што је Србија усвојила тужилачку стратегију за ратне злочине и уставне амандмане, што је све учињено након извештајног периода, Фабрици је казао да је могуће да је нешто пропуштено.

Навео је да је Скупштина Србије усвојила низ закона почетком марта.

"Нисмо правили никакву селекцију, свакако ће та дешавања бити у следећем извештају", рекао је Фабрици.

Објаснио је да се овај извештај односи на период од новембра 2016. године, до краја фебруара ове године и да је резултат вишемесечног рада стотина људи у Бриселу и Београду.

На питање коме грађани Србије треба да верују – Федерики Могерини, која охрабрује Србију и друге земље Западног Балкана, док француски председник Емануел Макрон каже да нема проширења пре реформисања саме ЕУ – Фабрици је казао да не види Макронову изјаву тако негативно.

Одговарајући на исто питање, Брнабићева је рекла да су њен посао реформе у Србији, а да је тема за европске званичнике шта ради ЕУ.

"И нама одговара јача Европска унија и не мислим да су наша два циља у колизији, мислим, напротив, да нису. Уколико завршимо посао који је пред нама и 2025. будемо спремни за ЕУ, и нама је боље да то буде јака Европска унија", рекла је Брнабићева одговарајући на питања новинара.

Премијерка је поручила да је она окренута реформама у Србији, а да је то шта ће ЕУ радити ствар њихових званичника и представника земаља које су чланице.

Брнабић: И даље сам отворена за разговоре са медијима

Премијерка је рекла да и даље стоји на располагању представницима медија за конструктиван дијалог како би се видело шта може да се побољша у домену слободе медија, али наводи да и даље не разуме тачно који су то проблеми.

Упитана о констатацији из Извештаја ЕК да нема напретка када је реч о слободи медија у Србији, Брнабићева је указала да је налаз Мисије ЕУ, која је у Србији била почетком године, био доста позитивнији него у Извештају ЕК, те да је у току данашњег састанка питала шефа Делегације ЕУ одакле та разлика.

"Независно од тога шта ја мислим, и даље стојим на располагању представницима медија за конструктиван дијалог, да видимо шта можемо да урадимо да би побољшали оно што они мисле да може да се побољша у домену слободе медија и медијског извештавања", рекла је Брнабићева и додала да је у сваком тренутку за наставак састанака које је започела са групом за слободу медија.

Казала је да огроман број регистрованих медија у Србији довољно говори о отворености медијског тржишта.

"Мислим да не постоје проблеми, али постоје људи који мисле да постоје проблеми и ја ћу бити отворена да седим на састанцима са њима док не дођемо до најбољег могућег решења, док се сви у Србији не буду осећали слободни и безбедни, да раде посао који воле и који су изабрали", истакла је Брнабићева на заједничкој конференцији за медије са Фабрицијем.

Брнабићева је навела да би највише коментара и допуна имала на део Извештаја ЕК који се односи на владавину права.

"Наше је да разговарамо са ЕК, Делегацијом ЕУ у Србији, земљама чланицама Уније да је прогрес у тој области нешто бољи него што је забележено у Извештају ЕК", указала је премијерка и додала да су уставне реформе за њу основа свега онога што мора да се уради у области владавине права.

Очекује до краја јуна да ће Србија добити одговор Венецијанске комисије на предлог уставних амандмана.

Говорећи о дигитализацији, Брнабићева је указала да је Србија у тој области кренула из минуса.

"Ова година је за сада била добра. Усвојили смо два важна закона, о електронском пословању и е-Управи. Сада радимо на подзаконским актима како би грађани све више осетили корист од тога што ја говорим", напоменула је Брнабићева.