Који су критеријуми пред Србијом до Самита у Софији

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је на састанку, поред сагледавања напретка западно-балканске шесторке ка Унији, било речи и о томе да регион треба да ради на успостављању регионалне економске зоне, што подразумева испуњавање 115 критеријума који су "шесторки" раније дати. 

Многе земље, констатовао је председник, нису ништа или су врло мало урадиле по том питању. 

"За нас је важно да то урадимо пре половине маја, када се у Софији одржава велики Самит ЕУ и Западни Балкан", нагласио је Вучић. 

Министарка европских интеграција Јадранка Јоксимовић објаснила је за Танјуг да ти критеријуми немају никакве везе са преговарачким процесом и приступањем Србије ЕУ. 

Реч је о мерама које се, објаснила је Јоксимовићева, односе на регионални економски простор, а које су предлог из Берлинског процеса сарадње Западног Балкана.

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ) Горан Свилановић истиче да да кад се каже "115 критерујума", односно појединачних активности, то звучи бирократски, а суштина је да се на Западном Балкану формира регионална економска зона.

О томе су, у оквиру Берлинског процеса у Трсту, у јулу прошле године, договор постигли шест премијера, ЕК и Савет за регионалну сарадњу.

"Председник Вучић је говорио о Царинској унији, Хан о јединственом тржишту, а ово је најближе до чега смо могли да дођемо, а да постигнемо сагласаност свих шест премијера, ЕК и РЦЦ", рекао је Свилановић.

Критеријуми се односе на четири области 

Горан Свилановић објашњава да се тих 115 критеријума заправо тиче четири области – либерализације трговине услугама, хармонизације инвестиционих политика, хармонизације и страндардизације професија, као и дигитализације.

Када је реч о либерализацији трговине услугама, Свилановић каже да би то, уз либерализацију трговине осталим производима која већ постоји, требало да омогући повећање нивоа трговине у региону, док је други елемент хармонизација инвестиционих политика.

"С обзиром да нас инвеститори виде као једну дестинацију, они би желели да наше инвестиционе политике буду што сличније, тако да, када дођу у Београд, могу да послују на целом овом простору и да очекују сличне, ако не и идентичне услове пословања", каже Свилановић за Танјуг.

Трећа област се односи на хармонизацију и страндардизацију професија, тако да професионалци могу унутар региона да се крећу и раде свуда без препрека, а све у контексту стандардизације "наших" професија са професијама унутар ЕУ, уз преговоре о потпуном признавању диплома у регион и стандардизацији високошколских установа да би то било могуће.

"Последњи, значајан елемент је у вези са дигитализацијом, конкретно – формирање заједничког роминга у региону, у првој фази, а у другој да, уз изједначавање нашег и роминга унутар ЕУ, постанемо део тог простора", објашњава Свилановић.

Ту спада и договор о томе куда ће ићи оптички каблови, као и да се неискоришћени капацитети каблова користе тако да буду на зајечничко добро свих, те наставак реформе јавне администрације, кроз појачану дигитализацију.

"Да би се ове четири целине реализовале и у пракси примениле, предвиђено је 115 појединачних активности, чију реализацију и мониторинг је РЦЦ преузео на себе", каже Свилановић.

"Суштина формирање заједничког економског простора у региону" 

Све заједно, каже Свилановић, звучи бирократски, а суштина је формирање заједничког економског простора у региону.

Додаје да ће наредне недеље у Бриселу представити шта је од свега тога могуће договорити до маја у Софији.

"Доста тога је у рукама РЦЦ-а, мањи део у рукама ЦЕФТЕ. Радимо са надлежним министарствима у Србији, задовољни смо сарадњом и то свакако Србији неће бити проблем, ни оптерећење", рекао је Свилановић.

"Преговарачки процес о придруживању је једна ствар, а формирање заједничког регионалног економском домена – друга. И једно и друго радимо уз пуну сарадњу са ЕУ. Најважнији су преговори о чланству и 35 поглавље, али ово је процес који ће трајати неколико година, ништа неће бити готово у мају", нагласио је Свилановић.

Берлински процес је инцирала немачка канцеларка Ангела Меркел како би агенду проширења ЕУ на Западни Балкан очувала актуелном, али и атрактивном државама региона, због "замора" и ЕУ и кандидата.

Циљ Берлинског процеса је да се земље региона припреме за чланство у ЕУ, али пре свега јачање регионалне сарадње и повезивања држава Западног Балкана.

И у Софији је главна тема било поспешивање повезаности земаља Западног Балкана, како саобраћајном, инфраструктуром, тако и привредном, али и у дигиталном смислу.