Дачић: Неприхватљиве арогантне поруке Србији

"Позвао сам их да се придржавају заједничке позиције ЕУ, када је реч о Косову. Оно што они не желе да чују у својим земаљама, не треба нама да шаљу. То је понижавајуће и апсолутно неприхватљиво за Србију", рекао је Ивица Дачић након неформалног састанка министара спољних послова ЕУ и земаља кандидата у Софији.

Србија ће наставити даље са дијалогом, каже Дачић, али истиче да дијалог и трајно решење подразумевају договор који ће уважити интересе обеју страна.

"Ми ћемо наставити даље са дијалогом, у интересу мира и стабилности у региону, у интересу решавања питања на миран начин, али без било каквих арогантних порука, које се говоре чак усред Београда. Ако неко жели да дође у Београд да би то рекао, мислим да нема потребе да губи време, Србија то сигурно неће урадити на такав начин", рекао је Дачић.

Српски шеф дипломатије каже да је тема неформалног састанка министара у Софији била заједничка безбедносна и одбрамбена политика и да се највише говорило управо о актуелним проблемима – тероризму, илегалним миграцијама, кријумчарењу људи и оружја, који угрожавају безбедност на територији целе ЕУ.

Разговарало се и о Стратегији Европске комисије за Западни Балкан, која је објављена прошле недеље, каже Дачић и оцењује да су његове колеге углавном задовољне том стратегијом, а да неких несугласица има међу земљама кандидатима због тога су баш Србија и Црна Гора истакнуте као водеће земље у процесу евроинтеграција, већ да је требало да "све буде у пакету".

"Ја сам у име Србије оценио да је тај документ добар и да први пут отвара једну јасну временску перспективу када је реч о Србији и Црној Гори", рекао је Дачић и додао да је скренуо пажњу на нелогичност да у једном делу те стратегије стоји да билатерални спорови треба да се коначно реше пре уласка у ЕУ, да ЕУ не жели увожење нестабилности.

"А ја сам их питао на састанку – па добро, а како се сетисте тог принципа сада када Србија треба да уђе у ЕУ, а до пре неколико година, Словенија и Хрватска постале су чланице ЕУ, а сада имају велики гранични проблем", рекао је Дачић.

С друге стране, како је рекао, данас је разговарао и са словеначким министром Карлом Ерјавецом, који је рекао да ти проблеми, гранични спорови, неће моћи бити решени до 2025. године, а на питање да ли то значи да је против уласка Србије у ЕУ, Ерјавец је рекао да Словенија жели да "погура", да Србија уђе чак и пре тога у ЕУ.

Дачић тако оцењује да на састанку у Софији није било негативних тонова, и изразио захвалност свима који су се на ом скупу похвално изражавали о Србији. 

Контрапродуктивне поруке 

Министар спољних послова Ивица Дачић поручио је да је апсолутно контрапродуктивно да неки министри спољних послова шаљу Београду "арогантне поруке" да Србија мора да призна једнострано проглашену независност КиМ. 

Желео би, казао је, да подсети да је то једнострани чин и да је Србија спремна да води дијалог да би се пронашло трајно решење, али то је оно што ви у ЕУ не желите да чујете, имајући у виду значај Косова за Србију.

"Немојте да нас вређате или понижавате. Ми смо за договор, али договор значи поштовање интереса обе стране. Ми ћемо, као и до сада, наставити да се залажемо за трајно решење са циљем постизања мира и стабилности у региону", рекао је Дачић.

Захвалио је Бугарској, као председавајућем ЕУ и нама суседној и пријатељској земљи, на организацији тог састанка, али и на великим напорима које улаже како би проширење ЕУ на Западни Балкан поново била једна од централних тема.

Осврнувши се на Стратегију проширења ЕК, Дачић је рекао да је за Србију тај документ вишеструко значајан – потврђује да ЕУ препознаје проширење на Западни Балкан као циљ достижан у блиској будућности, препознаје Србију и Црну Гору као земље које су највише одмакле у том процесу.  

Свесни смо, истакао је, да је унутар ЕУ било и мишљења да би давање временских одредница било контрапродуктивно, али је додао да се он са тим предлогом не слаже.

"Не постоји боља мотивација за политичке лидере, администрацију и грађане једне земље од дефинисаних временских оквира за окончање једног стратешког процеса, коме смо сви дубоко посвећени", навео је министар Дачић.

Подсетио је да је био министар унутрашњих послова Србије када су укинуте визе грађанима Србије за путовања у шенгенску зону и свима је познато у коме степену је тај чин био подстицајан за наставак процеса европских интеграција и унутрашњих реформи. Дубоко је уверен, казао је, да ће временски дефинисана мапа пута за чланство Србије, са конкретним датумима, имати једнако позитиван ефекат на перцепцију ЕУ код грађана Србије.

"Предстојећи Самит ЕУ – Западни Балкан у Софији биће најзначајнији скуп на највишем нивоу још од Солуна 2003. Ми бисмо волели да таквих скупова у будућности буде и више, и да њихови резултати буду охрабрујући за Србију и регион у целини", сматра Дачић.

Сарадња у области безбедности 

Рекао је да Влада Србије и МСП, на чијем је челу, активно раде на остваривању што вишег степена сарадње са ЕУ у области безбедности и одбране.

"Наше учешће у мисијама ЕУ које се налазе на разним жаришним тачкама на свету – у Сомалији, Малију, Централноафричкој Републици, уз наше респектабилно учешће у Мисијама УН – одраз су наше искрене жеље да будемо препознати као поуздан и кредибилан партнер ЕУ у кризним ситуацијама, који дели одговорност у укупним европским напорима да се обезбеди глобални и регионални мир и стабилност", навео је.

Сигуран је, каже, да ће се колеге сложити да је Србија у претходним годинама остварила висок ниво сарадње током кризних ситуација попут мигрантске кризе. 

Транснационални карактер данашњих безбедносних претњи захтева и заједнички одговор свих актера и ја бих још једном желео да вам пренесем да на Србију можете најозбиљније да рачунате када је реч о борби против изазова који укључују тероризам, кријумчарење људи, хибридне претње и пролиферацију. 

Више од 200.000 прогнаних Срба са КиМ  

"За Србију је једнострано призната независност Косова и ситуација у Покрајини највећи безбедносни изазов, који за последицу има низ претњи по безбедност својих грађана, имајући у виду дискриминацију и насиље којем су припадници српске заједнице на КиМ били изложени од 1999. и угроженост наше културне и историјске баштине", казао је Дачић.

Подсетио је такође да се од прогнаних Срба, којих је више од 200.000, само 1,9 одсто вратило на КиМ.

"Да ли неко води рачуна о томе? Ми смо дијалогу о нормализацији односа са Приштином приступили са уверењем да је нормализација односа најпотребнија грађанима Косова и Метохија, али исто тако и Албанцима и Србима генерално. У дијалог су политички лидери Србије, када је Бриселски споразум постигнут, уложили сав свој политички кредибилитет", истакао је.

Нажалост, констатовао је Дачић, највећи део споразума који је, како је рекао, као председник Владе Србије, заједно са Хашимом Тачијем и Кетрин Ештон парафирао није примењен, и то не кривицом Београда.

"Очекујемо да се то промени у блиској будућности, како би оснивањем ЗСО била осигурана безбедност и перспектива српске заједнице на Косову и Метохији. Наставићемо дијалог у доброј вери, јер сматрамо да је он нужан предуслов за стабилност и безбедност нашег региона", поручио је Дачић.