Хан: У фокусу владавина права; Нема припремљеног решења за споразум о нормализацији

Јоханес Хан је, на конференцији "Стратегија за Западни Балкан – Отварање пута ка приступању ЕУ", истакао да је ЕУ пројекат мира, стабилности и просперитета, који може бити потпун само ако Западни Балкан постане његов део.

Хан је говор започео подсећањем на речи председника Европске комисије Жан Клода Јункера од прошлог септембра, да будућност ЕУ није само у 27 чланице, да Стратегија проширења, која је усвојена ових дана, ставља заувек ван сумње јасну европску перспективу за Србију и цео регион.

Истакао је да чланство у ЕУ земаља Западног Балкана није циљ само тих држава, већ и саме Уније.

"Овом стратегијом смо Србији и другим земљама у региону дали индикативни временски оквир за приступање. Чланство у Унији је донедавно деловало далеко и недостижно, али то више није случај. Србија сада има перспективу за 2025. годину. Ако земља уради свој део, испуни услове, биће потенцијално спремна за тај датум", указао је европски комесар.

Он је подвукао да тај датум није уклесан у камену, и да не значи да Србија може да га сачека скрштених руку, наводећи да то није бланко чек, већ да су потребне бројне реформе које је неопходно реализовати.

"Стратегија има потенцијал да 'ресетује' реформе и представља подстрек како би се све што је планирано реализовало. Добићемо један нов замах за реформе. Стратегија се односи на читав регион и потврђено је у њој да је Србија предводница када је реч о земљама Западног Балкана", поручује Хан.

Владавина права – темељ  

Према његовим речима, у најбољем интересу Србије јесте да регион буде стабилан и миран на путу ка ЕУ.

"Уверен сам да ће Србија као највећа и најважнија земља у региону предводити и дати пример другима и да ће то бити снажан подстрек читавом Западном Балкану. Веродостојна перспектива подразумева кредибилне реформе и процес придруживања не подразумева бесплатне улазнице. Будуће приступање у потпуности ће зависити од конкретних резултата сваке земље појединачно", нагласио је Хан.

Владавина права, како је подвукао, представља темељ на коме се заснива ЕУ, па ће све земље морати да се ње држе и биће у фокусу приступног процеса.

"Владавина права и реформе у тој области су дефинитивно нешто што мора да се реализује, не може да остане само на папиру. Није реч само о пуком усвајању закона, већ владавина права представља трансформативне процесе. Сада смо на кључном раскршћу и све то можемо постићи ако Србија крене да се бави кључним слабостима. Видимо да морамо ојачати институције и у бројним областима морамо видети како раде", објаснио је он.

Србија, како је истакао, мора да речи преточи у дела, како би ЕУ била уверена да се ствари мењају на терену.

Говорећи о регионалном помирењу, Хан је рекао да Србија мора да пређе не само тежак транзициони пут до демократије и тржишне економије већ мора, као и читав регион, и да се суочи са прошлошћу.

"Мора да реши нерешене билатералне спорове, и то је важно за ЕУ, али и за вас као земљу која тежи ка чланству. Ми ћемо одбити да прихватимо да се увезу нерешена питања и зато Србија мора да реши билатерална питања и границе. Србија мора да неповратно реши и закључи правно обавезујући споразум са Приштином", рекао је европски комесар.

Прилика за Београд и Приштину 

Хан је изразио уверење да је сада нова прилика за Београд и Приштину да за свагда реше отворена питања.

"Прави тренутак је сада", нагласио је Хан, похваливши председника Србије Александра Вучића за покретање унутрашњег дијалога, додајући да у њему треба да учествују сви делови друштва и кажу своје мишљење како би Србија била сигурна да има заједничко донето решење за будућност.

"Перспектива чланства у ЕУ није у интересу само Србије, већ и саме Уније. То је стратешка инвестиција у снажну и уједињену Европу која се заснива на заједничким вредностима које ће донети реформе", поновио је европски комесар.

Рекао је да реформе морају да се спроведу на Балкану и да то захтева подршку ЕУ, која је спремна да додатно инвестира.

Хан је подсетио да је дефинисано шест водећих иницијатива за подршку региона, а да ће у приступном процесу бити повећана помоћ, односно средства релоцирана.

"Ми вам дајемо перспективу и инструменте који су вам потребни. Перспектива чланства до 2025. је амбициозна, а да би постигла циљеве, Србија мора да удвостручи своје напоре, мора да укључи све делове друштва у тај процес", нагласио је европски комесар.

Споразум о нормализацији празан папир, нема прејудицирања

Европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан истакао је да правно обавезујући споразум о нормализацији односа са Приштином, који мора бити усвојен до приступања, не значи признање, односно да ЕУ нема унапред припремљено решење, већ све зависи од исхода дијалога, и да је "папир потпуно празан".

Због поуке из прошлости, ЕУ неће прихватити ниједну нову чланицу без претходног решавања отворених билатералних питања, подсетио је Хан на конференцији "Стратегија за Западни Балкан – Отварање пута ка приступању ЕУ", наводећи да не постоји временски оквир за решавање тог питања до 2019, већ да тај споразум треба да буде закључен до приступања Унији.

"Не желим да прејудицирам исход дијалога Београда и Приштине. Дијалогом треба доћи до решења које би довело до правно обавезујућег споразума. Има много могућности за решење и преурањено је говорити о конкретној солуцији", рекао је Хан одговарајући на питање да ли правно обавезујући споразум, који тражи ЕУ, значи признање независности.

"Још увек је потпуно празан папир", подвукао је европски комесар.

Истовремено, он наглашава да су нормализација односа са Приштином и решавање билатералних питања само додатни елементи, који не могу бити компензација за испуњавање других обавеза.

"Све мора да се уради и то је јасно исказано у Стратегији", нагласио је Хан, указујући да ЕУ неће попустити ни по којем питања, односно условима који су добро познати.

Он је истакао да "Стратегија даје европску перспективу и Косову".

"Мислим да би на Косову требало да то сматрају мотивацијом да раде на правно обавезујућем споразуму. До сада је из Приштине од многих увек говорено да читав дијалог користи само српским интересима, и да је позитиван исход у интересу европских аспирација Београда. Сада је Стратегија јасна да је напредак у дијалогу и у интересу Косова, и да мора постојати позитивно решење, јер само оно отвара пут Косову ка Унији. Треба то тако да буде схваћено и да стимулише и убрза дијалог", поручио је Хан.

Цео процес се, како указује, заснива на заслугама и важно је подсетити да то не значи да сви морају истовремено да се придруже, већ онда када буду спремни, али треба им пружити праведну прилику.

Истакао је да је 2025, датум који је навела Европска комисија у својој стратегији, индикативни временски оквир, а да би се он достигао, неопходно је читав процес завршити до 2023.

"То сада звучи далеко, али када се сагледа шта све треба урадити на одржив начин, то је веома кратак рок", сматра европски комесар.

Земље ЕУ морају једногласно да прихвате новог члана 

Поручио је да приступни преговори нису само пуки преговори, у којима се преузимају правна тековина, штриклирају ставке на плану, већ је то процес.

Он је подсетио да све земље чланице морају једногласно да прихвате новог члана, али да ЕУ ради на институционалним реформама које су потребне унутар Уније, међу којима је и предлог за усвајање одлуке на основу квалификоване већине.

Хан је нагласио да треба гледати у будућност, али да је важно да регион ради и на помирењу.

"Мора да постоји јасно разумевање и међу лидерима ЕУ да су одрживо помирење и стабилизација региона могући само ако све земље Западног Балкана буду део Уније. Зато је важно да лидери дају допринос тим напорима, подржавају их, и да се земље региона не блокирају на путу ка ЕУ", казао је европски комесар.

Када је реч о ситуацији са медијима у Србији, Хан је рекао да постоје одређене мањкавости, као и у многим другим државама, али да то није повезано само са политичком, већ пре свега са економском ситуацијом.

Објаснио је да треба организовати финансирање које би омогућило рад независним медијима, а да за то постоје примери других земаља, додајући да ниједно решење није савршено, али може послужити као пример.

Хан је, осврнувши се на извештаје о напретку земаља региона, планиране за април, рекао да они остају исте садржине, уз јасну стратегију да се укаже где су пропусти и шта треба урадити, дају смернице и износе очекивања ЕУ.