ЕУ дипломата: Оживети проширење, али без пречица

У тексту под насловом "ЕУ излаже мапу чланства за шест држава Западног Балкана", где убраја и власти у Приштини, Фајненшел тајмс наводи да Брисел покушава да "удахне нови живот у проширење блока, ојача контроле миграција и супротстави се руском утицају у нестабилном региону".

"Документ Европске комисије који би требало да буде објављен у уторак поставља циљ за нешто што би требало да буде највеће појединачно проширење за последње две деценије, могле би да лоше прође код неких актуелних чланица ЕУ које су сумњичаве по питању даљег проширења. Али, европске дипломате кажу да амбициозни рок, иако је више мотивациони него реалистичан, кључан је за учвршћивање загрљаја Брисела и нација које су се појавиле након урушавања Југославије, уз суседну Албанију", пише у чланку.

Наводи се да је "перспектива чланства, колико год била далека, већ дуго времена подстицај за реформе и помирење у региону након балканских ратова из 90-их година прошлог века".

ФТ оцењује да су "ипак 'замор од проширења' након финансијске кризе из 2008. и дужничких проблема еврозоне, као и глас Уједињеног Краљевства, које је раније заговарало проширење, за излазак из ЕУ, бацили сумњу на ту перспективу".

"На неки начин они (шесторка, примећује ФТ) нису аутсајдери, они су већ унутра и потребни су нам. Због тога нам је потребно да унесемо нову енергију у процес проширења, без обезбеђивања пречица", рекао је неименовани дипломата који се залаже за проширење Уније.

Лист пише да је овај дипломата "нагласио да је 2025. индикативан циљ који је подложан променама".

Нерешени спорови 

ФТ наводи и да се очекује да Европска комисија позове западнобалканску шесторку на решавање нерешених билатералних спорова и борбу против корупције, имајући у виду проблеме који су мучили друге новопримљене чланице у протеклој деценији.

"Србија и Црна Гора, које су већ започеле преговоре о придруживању ЕУ, виђене су као два аспиранта (на чланство) која су најближа остварењу зацртаног датума 2025, испред Албаније, Македоње, Босне и Херцеговина, као и Косова", наводи се у чланку уз подсећање да је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер у новембру прошле године рекао да очекује да ће Србија и Црна Гора до 2025. бити чланице ЕУ.

Наводи се да стручњак за Југоисточну Европу са Универзитета у Грацу Флоријан Бибер сматра да "значајан број грађана у региону верује да никада неће ући у ЕУ" и да су људи у великој мери на неки начин од тога "дигли руке".

Према Биберовој оцени, "постоји шанса да би овај стратешки документ ЕУ, иза којег следи самит у Софији, могао да почне с уверавањем држава Западног Балкана да нада и даље постоји".

ФТ примећује да је "необично" то што су Бугарска, која је у првој половини ове године на челу ЕУ, и Аустрија, која ће ту улогу преузети у другој половини 2018, "поставиле регион као приоритет" председавања.

Лист наводи да би, и поред тога што су многе државе чланице ЕУ, укључујући новопридошле из централне и источне Европе, за проширење, западнобалканске територије могле да наиђу на противљење када су у питању неке моћне земље.

ФТ такође подсећа да је Шпанија до сада одбијала да призна Косово, које британски лист назива отцепљеном бившом српском покрајином, наводећи као разлог таквог става Шпаније бојазан за статус Каталоније.