"У првој половини 2018. моћи ћемо да отворимо најмање четири поглавља"

Од чега зависи отварање поглавља и напредак на европском путу, можемо ли члан Уније постати за седам година и трпимо ли притиске због неувођења санкција Русији, за РТС говори Тања Мишчевић, главни преговарач Србије.

Док у фебруару чекамо стратегију ЕУ за Западни Балкан, да ли сте задовољни бројем отворених поглавља у 2017. години? 

Самим бројем отворених поглавља као шеф преговарачког тима нисам превише задовољна, обзиром да имамо три која стоје у Бриселу и која су могла бити предмет разговора држава чланица.  

Србија би требало наредне године да промени Устав, потом донесе сет правсудних закона због независности правосуђа. Кажу да нам је за поглавља 23 и 24 потребно више енергије, чека нас ревизија акционих планова. Министарка за евроинтеграције каже да смо били преамбициозни у постављеним циљевима. Шта је од тога тачно?  

Од свега је тога тачно све, да, када је први пут рађен акциони план за поглавља 23 и 24 радили смо 2015. у другачијим условима, у условима у којима смо се први пут бавили тако свеобухватним планом у коме су учествовале 64 институције, када је реч о поглављу 23.

Наравно да су ентузијазам и амбиције јако добри, али смо видели да у неким сегментима не можемо бити тако брзи као што смо планирали 2015.

У којим сегментима? 

У сегментима који се односе на реформу правосуђа, ту долазимо до измене решења које нуди Устав Србије из 2006. године, којима се гарантује независност носилаца правосудне функције, ради се на измени Устава, на прављењу предлога уставних амандмана, који ће током јануара, бити представљени цивилном друштву у Србији.

Још се чека скрининг за поглавље 31 које се бави спољном политиком. Завршен је 2014. године. Да ли је то због тога што се чека усклађивање спољне политике са ЕУ, односно увођење санкција Русији? 

Још једном треба поновити - обавеза Србије је прогресивно усаглашавање са спољнополитичким ставовима ЕУ до момента чланства, прогресивно до момента чланства. Тек када сте члан ЕУ морате у потпуности пратити спољнополитичке ставове ЕУ, посебно када је реч о принудним мерама, другим речима санкцијама. Нити имамо такву обавезу, имамо позив да им се прикључујемо, тим спољнополитичким ставовима. 

Имамо ли притиске због тога?

Не можемо имати зато што није правна обавеза. Можете имати притиске појединачних држава чланица, јер оне могу имати различите ставове, али зашто нема извештаја са скринига и зашто нисмо заокружили тај процес скрининга - то је питање за државе чланице.

Од председника Европске комисије Жан Клода Јункера чули смо да би до 2025. Србија могла да уђе у ЕУ. То, кажу, упућени, значи да би до 2023. требало да затворимо сва поглавља. Можемо ли то имајући у виду да смо до сада отворили 12 од 35?

Прорачун је тачан, с тим што је Јункер то дао као оквир, морамо бити врло пажљиви, јер државе чланице нису баш сувише одушевљене том годином. Ми гурамо да имамо годину, јер морамо имати временски оквир шта можемо урадити наредне и у годинама иза. Технички јесте могуће, дакле, од самог броја поглавља завршавамо још једно, које ће се врло брзо наћи у Бриселу, то је поглавље које се односи на статистику. Тако да ћемо у првој половини године моћи отворити најмање четири, а за остала чекамо зелена светла од Комисије.

Како можемо да искористимо позитиван низ председавања ЕУ? Бугарска је проширење ставила у четири своја приоритета, Аустрија се чека?

То је потпуно другачија ситуација, завршава се председавање Естоније која то није имала као свој приоритет, али су се потрудили око Србије, имали су позитиван став. Са 2018. годином почиње балкански тренд председавање, Бугарска и Аустрија догодине, онда Румунија, па Хрватска, онда Немачка која је важна као држава заинтересована за регион.