Председавање ЕУ се враћа на Балкан, шта Србија може да очекује

Од јануара шестомесечно председавање ЕУ од Естоније преузима Бугарска. Премијер те земље Бојко Борисов каже да је постављен заједнички циљ да председавање Софије буде посматрано као балканско. Поред организовања састанака, састављања агенде, посредовања, која је улога и моћ председавајућег Унији и може ли Србија да искористи добре односе са тим земљама како би напредовала на европском путу?

Председавање Европској унији враћа се на Балкан. Недавни гост Београда, а премијер земље која ће председавати Унији послао је поруку Бриселу.

"Нашим пријатељима из Брисела желимо да поручимо да са нама имају безбедан и предвидив Балкан, који неће правити проблеме. Подржавамо европске интеграције свих земаља региона, посебно Србије", рекао је Бојко Борисов, премијер Бугарске.

Софији ће то бити прво председавање. Приоритети за 18 месеци су већ постављени кад је председавање преузела Естонија. Где је у њима Србија?

"Док је Бугарска врло експлицитно ставила у четири своја приоритета проширење, Естонија није имала тако велики акценат на проширењу, али је била посвећена у довољној мери. За Аустрију ћемо видети, мислим да се може очекивати да ће Аустрија бити посвећена", рекла је Милена Лазаревић из Центра за европске политике.

Владимир Међак из Европског покрета подсећа да је Србија поднела захтев за пријем у чланство 2009. у децембру кад је Шведска била председавајућа, то је било право председавајућег Карла Билта да прими наш захтев за пријем у чланство.

Од три спремна, Србија је недавно у Бриселу отворила два поглавља, јер је за треће постојало противљење појединих земаља, међу којима су и оне велике. До сада је отворено 12 поглавља, пре две године и прва два. У просеку смо по председавању отварали три поглавља.

Лазаревићева каже да највише зависи од великих и најутицајнијих држава чланица и да су се оне трудиле кад смо имали проблеме са билатералним споровима и залагале да се ти спорови превазиђу.

Без обзира на то ко председава, Србију чека посао. Наредне године требало би да промени Устав, потом донесе сет правосудних закона. У међувремену, у фебруару сазнаје стратегију за Западни Балкан, тј. да ли ће постати члан Уније до 2025.

"Рекао бих да велике земље чланице, попут Немачке и Француске имају већу тежину него преседавајући, али сам председавајући може много да вам помогне. Нас до 2025. очекује прилично повољан низ председавања, шта значи - или земља која је заинтересована или пријатељски настројена земља", каже Међак.

Године 2020. и 2022. када се буду завршавали приступни преговори и споразум о приступању председавајуће ће бити Немачка и Француска.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.