Подршка Косову, плусеви и минуси

После Суринама и Гвинеје Бисао које су признање Косова повукле, на списку земаља које су то учиниле је остало 107. Групи која признаје независност придружио се Мадагаскар – поручује Беџет Пацоли на Твитеру.

Београд верује да ће их ускоро бити мање. Приштина сабира и више него што их је на списку.

"То је само показатељ да су то све шарене лаже и тај списак од 114 земаља које су признале Косово. Видећете на крају да ће то спасти на испод 100 земаља", истиче шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

Иако у међународном праву не постоји обавеза да се неко призна, велике силе које су то урадиле у случају Косова неретко су виђене и као фактор притиска на мање да то учине, па је тако Велика Британија замерила Суринаму што је признање повукао.

"Протагонисти неће мењати свој став. Али, то није само симболички, политички је то нека врста поруке, процес признавања до сада је ишао спорије, али је изгледао незаустављив. Сада је то нешто очигледно другачије", напомиње бивши амбасадор Србије у УН Павле Јевремовић.

Сматра да је то резултат промењених прилика у свету. "Пре свега је америчка политика у многим детаљима недефинисана, очигледно јој Косово није у приоритетима", додаје Јевремовић. 

А да глас, рецимо малог пацифичког острва једнако вреди као глас Кине, Русије или Индије, које територијални интегритет Србије поштују, видело се на примеру гласања за чланство у Унеско.

"На међународном плану све више се одустаје од тезе да је Косово преседан, да је изузетак, будући да су се појавили многи случајеви који су се у непосредној или посредној фази доводили у везу са косовским случајем", указује Стефан Сурлић, асистент на Факултету политичких наука.

"То треба трансформисати у преговарачку позицију нашу и Приштине. У неку руку јача нашу позицију у преговорима", додаје Павле Јевремовић.

Има и оних земаља које су чврсто иза става да је Косово за њих независно, али им је позиција флексибилнија.

"Норвешка је рецимо једна од земаља која је признала независност Косова, са чим се ми не слажемо, али је исто тако против давања столице у УН за Косово, да би направили притисак за дијалог Београда и Приштине", напомиње председница Владе Ана Брнабић.

Нека правила се, међутим, не мењају. За основни циљ Косова, чланство у Уједињеним нацијама, препрека су земље које га не признају.

Ако би Косово тражило статус посматрача, била би му потребна двотрећинска већина у Генералној скупштини.