Дипломатска борба да формат расправе о КиМ остане исти

Јавно, на готово свакој седници Савета безбедности о Косову и Метохији, водеће западне земље помињу да су расправе о том питању, и у том телу, честе. Да није тако, Србија гласно понавља и упозорава на намеру неких да се косовско-метохијски проблем гурне под тепих.

"Важно је да се говори о поштовању међунардног права о потреби за тиме да се исти аршини примењују и на нашу земљу, да не будемо ми једини народ на свету за који не важи ни право ни правда. Србија је до сада, уз подршку својих пријатеља и партнера из УН чврсто држала косовско-метохијски фронт, тако ће и остати", каже директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

Да би ваљало да се задржи постојећи формат седница, мишљења су дипломате чије искуство говори да су оне најповољније.

"Они који желе да затворе питање КиМ, да га скину са дневног реда пажње целог света настоје да га преведу потпуно на релацију ЕУ-Београд а то је нешто што нама не одговара, а не одговара ни међународној ситуацији пошто је сад актуелизирано питање сецесије и они због тога журе да што пре то питање врате натраг у боцу", каже бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.

Једна од неколико помињаних промена јесте да седнице Савета безбедности буду затворене за јавност. Поједини то читају као намерно склањање од очију јавности.

"Наша држава сматра да је врло важно да држи питање Косова у фокусу. Наравно то је прилика и другој страни и другим странама да истакну своја становишта, просто то је форум који за то и служи. Трећи аспект који може бити јако важан јесте обраћање међународној јавности али не само међународној јавности него и унутрашњој", рекла је професорка ФПН-а Весна Кнежевић Предић.

Да формат расправа о Косову и Метохији остане исти, биће неопходна још једна дипломатска борба – утицај на оне који не мисле исто и убеђивање у значај отворености разговора и дијалога о кључним питањима, насупрот тајној дипломатији.