И за нордијске земље и за Балкан важи – заједно смо јачи

"Нордијске владе показале су велики економски квалитет, низак ниво корупције и све то на корист својих грађана и то је разлог зашто им грађани у том региону верују", рекао је Хејбротен на конференцији "Регионална сарадња - нордијска искуства".

Ситуација у нордијским земљама, каже Хејбротен, може се описати као социјални уговор у коме грађани прихватају релативно високе порезе и таксе, али то им се враћа кроз слободно и бесплатно здравствено осигурање, а висок ниво једнакости и равноправности у нордијским друштвима обезбеђује добру расподелу богатства и то је, истиче Хејбротен, једна од прекретница која је довела до друштвеног, психолошког и сваког другог благостања у нордијском региону.

"Нисам овде да вам држим лекције, или преносим поруке које треба да следите, контекст наших средина је другачији, имамо другачију историју, географију, имамо пуно разлика између наших региона, међутим, мислим да имамо и доста сличности. Верујем да историја наше регионалне сарадње може да буде инспирација за друге регионе данас, верујем да је добра и за вас. И за вас и за нас важи - заједно смо јачи", нагласио је Хејбротен. 

Нордијске земље, како објашњава, након Другог светског рата изабрале су да сарађују, а током првих 10 година сарадње донете су амбициозне одлуке о унији без пасоша, заједничком тржишту рада, заједничком образовању и постигнута је Конвенција о социјалној сигурности, а грађани из нордијских земаља могли су се слободно кретати, радити, живети и то је, наглашава, било могуће много пре ЕУ.

Све нордијске земље, каже Хејбротен, одлучиле су да имају добро стање у својим друштвима, да раде на продуктивности, ефикасности и да се користи тзв. јавна интервенција и то је тај нордијски модел.

У нордијским земљама, како каже, посотје заједнички разлози за успех, јер су пре око 100 година, те земље биле међу најсиромашнијима у Европи, а један од кључних разлога за успех, истиче Хејбротен, управо је нордијска сарадња, која је, према његовом мишљењу, јединствена, а представља и најстарије и најсвеобухватније регионално партнерство у свету.

"Али, ако се вратимо неких 70 година, на крај Другог светског рата, тада се није знало да ћемо имати овако добру сарадњу, међутим, имали смо снажно лидерство, које је после рата изабрало сарадњу, а не сукобе. Наше земље су изашле из Другог светског рата са веома различитим искуством и очигледно, после рата, земље су могле да изаберу различите путање, али су ипак одабрале да сарађују", рекао је Хејбротен. 

Већ 1952, подсећа, парламентарци су основали Нордијски савет, заједничко парламентарно тело, у коме могу да седе само посланици из парламената нордијских земаља, 1971. званична сарадња између влада институционализован је кроз Нордијски савет министара, које је извршно тело, а нордијски премијери састају се два пута сваке године.

Такође, подвлачи, у свакој влади постоје министри задужени само за нордијску сарадњу.

"Организовани смо у 11 министарских савета, слично ЕУ и сви ти министри се састају, разговарају о различитим питањима, од здравља, заштите животне средине, енергетике, рибарства. Такође, сарадња између парламената остварује се кроз Нордијски савет, који има редовне седнице и састаје се у неком од нордијских парламената", рекао је Хејбротен.

Наглашава да је "једнакост добра за свакога", јер чини да грађани имају више поверења, али исто тако утиче на нижу стопу смртности и већи животни век. 

Балкан може пуно да научи од нордијских земаља

Потпредседник Народне скупштине Владимир Маринковић рекао је да Балкан може да научи од нордијских земаља, да на бази њихових искустава дефинише много бољу регионалну сарадњу, помирење и учини регион много атрактивнијим за инвестиције и бољи живот грађана. 

Маринковић је, после конференције "Регионална сарадња - нордијска искуства", рекао да је жеља да се чују искуства нордијских земаља у оквиру унапређења регионалне сарадње, на шта су, подвлачи, влада Србије и Скупштина фокусирани и то ће, сматра, бити један од основних циљева даље политике.