Сагласност Скупштине Београда на уговор за "Винчу"

На основу тог решења биће потписан уговор са француско-јапанским конзорцијумом "Суез енвајронментал" који ће у Винчи изградити постројење за прераду отпада, инвестицију вредну око 300 милиона евра.

Градоначелник Синиша Мали рекао је раније данас, док још скупштина није дала сагласност, да ће након што одборници усвоје одлуку, потписати уговор до краја недеље.

Затим следи фаза пројектовања и издавање грађевинске дозволе, како би наредне године почела градња фабрике, која ће, према најавама, трајати око три године.

Осим прераде отпада, у новом постројењу прозиводиће се и топлотна и електрична енергија.

Третираће се само отпад који не може да иде у рециклажу, док ће у међувремену, до изградње постројења, град у свим општинама направити рециклажна дворишта за одвајање отпада који може да се рециклира.

Уговором је предвиђено да партнер прво санира постојећу депонију "Винча", која је стара више од 40 година.

Према речима директора Дирекције за управљање отпадом Филипа Абрамовића, који је образложио предлог решења, јавно-приватно партнерство у овом послу доноси нови модерни систем управљања отпадом, престанак праксе депоновања отпада, нови вид заштите животне средине и потпуно искоришћење ресурса.

Град је, истакао је Мали, задржао потпуну контролу над реализацијом тог пројекта, а очекује се да партнер обезбеди финансирање, пројектовање и изградњу, да 25 година оперативно води постројење, које ће затим бити предато граду.

"Стара депонија, која представља еколошки проблем, коначно ће бити санирана и то је огроман помак у заштити животне средине, земљишта, вода, ваздуха", рекао је Абрамовић.

Подвукао је да је пројекат потпуно у складу са очекивањима нашег законодавства и директивама ЕУ, као и да је предложено решење најбоље, најрентабилније и донеће бољитак у сваком аспекту.

Одговарајући на критике опозиције, градски менаџер Горан Весић рекао је да је прва одлука у Скупштини града у вези са "Винчом" донета још 2. новембра 2001. године, када је градоначелник био Ненад Богдановић и да је тада започео процес тражења партнера за "Винчу".

Још 2011. године донет је локални план управљања отпадом, који је такође потврдио јавно-приватно партнерство за депонију "Винча", додао је Весић.

"Нажалост, иако се у претходном поступку јавило више од 50 заинтересованих компанија, читав процес је тада заустављен. Занимљиво је да је Драган Ђилас после 2008. године стопирао све у вези са депонијом. Само он зна зашто", рекао је Весић.

Како је рекао, предлогом Града из 2006. године било је предвиђено да инвестиција вреди 40 милиона евра, а да град годишње одваја 10 милиона евра.

"Сада имате инвестицију од 333 и одвајање од 38 милиона. Али то је суштина јавно-приватног партнерства", навео је Весић.

Када је реч о такси, Весић је замолио да се не барата са нетачним цифрама јер, како је рекао, у уговору стоји да Град у прве три године нема никакве обавезе.

"А после те три године, постоје различити начини да се та такса надокнади, али сигурно неће ићи из буџета", рекао је Весић и као пример навео коришћење државних и фондова ЕУ.

Нагласио је да је поступак тражења партнера вођен три године, са Светском банком и ЕБРД и да је био потпуно транспарентан.

"Убеђен сам да смо урадили добар посао за град", истакао је Весић.

Поновио је да у ново постројење неће ићи ништа што иде у рециклажу, као и да ће у свакој општини бити направљено по једно рециклажно двориште.

"Немојте да лажете људе и да их обмањује, не ширите лажне вести и размислите шта сте ви предлагали овде", нагласио је Весић.

Одборник ДС-а Зоран Алимпић сматра да би о уговору требало да се изјасни следећи сазив градског парламента.

Нагласио је да је од представника предлагача чуо да се ради о улагању од 333 милиона евра, али да није нашао ту цифру у уговору, као ни то да је уговор на 25 година.

Алимпић тврди да је уговор на 30 година, као и да се град обавезао да, кроз јавно-приватно партнерство, исплаћује партнеру 4,6 милијарди динара годишње за прераду и третирање отпада.

"То је пројектно плаћање на годишњем нивоу, оно што концесионар очекује да добије, да му се плати 38,5 милиона евра годишње. Ко ће то да плаћа? А то је, пошто је уговор на 30 година, 1,148 милијарди евра", навео је Алимпић.

Упитао је и да ли ће се тај трошак "превалити" на грађане тако што ће плаћати скупље комуналне услуге.

"По рачуници коју сам извео, грађани ће кроз плаћање таксе или кроз нову накнаду за третман отпада плаћати 9,16 динара, а фирме 23 динара", закључио је Алимпић.