Који су изазови, приоритети и домети владе у Приштини?

Рамуш Харадинај, у свом првом појављивању после избора за косовског премијера, рекао је да Косово стагнира а грађанима обећава нови ветар у леђа.

"Спремите се за ново Косово. Верујем да ћемо се суочити са проблемима које имамо", поручио је Харадинај. 

Дијалог са Београдом за Харадинаја нема алтернативу, али није то једини изазов. Демаркација границе са Црном Гором од које зависи визна либерализација за житеље Косова, незапосленост већа од 30 одсто, економска реформа и реформа у здравству и образовању, веће поштовање српског народа на Косову и Метохији. Уласком у владу, представници Срба су поставили своје приоритете.

"Приоритет Срба јесте, пре свега, питање опстанка али и повратка расељених. Приоритет ће бити и економски развој, а посебан акценат желимо да ставимо на процес приватизације у српским срединама и наравно ЗСО", каже потпредседник косовске владе и министар за повратак и заједнице Далибор Јевтић. 

Српска листа потенцираће на решавању питања узурпиране српске имовине, а моћи ће више и да се посвети помоћи пољопривредницима у српским срединама, за које су субвенције косовске владе биле недостижне. Годишњи буџет за пољопривреду је 60 милиона евра. Четири политичке групације чине у Приштини нову владу и све имају своје захтеве, уклопљене у међустраначке споразуме, што у пракси може да утиче и на домет нових институција.  

"Добро да је формирана, добро да је криза прошла и добро је што за било коју ствар мора да се усагласи и са мањинским групама и унутар себе и са опозицијом и због тога је за демократију добра ова влада", објашњава аналитачар Рамуш Тахири. 

То што је влада крхка, сматрају у Приштини, значи да неће моћи као раније да игнорише захтеве осталих политичких група. У Београду истичу значај позиције Српске листе и то да Срби на Косову и Метохији никада до сада нису имали овакву политичку снагу у тамошњој влади. 

"Имају веома важну улогу у три изузетно битна министарства за њих. Имаће посланике у парламенту без којих неће моћи да се доносе одлуке које су изузетно битне за тзв. мањинске заједнице као што је закон о тзв. косовској војсци. Други аспект утицаја је бриселски дијалог и нормализација односа", истиче председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун. 

Министар одбране Александар Вулин сматра да на овај начин, Албанци више зависе од Срба, него што Срби зависе од Албанаца.  

"И ако Рамуш Харадинај буде поново пожелео да гази Србију до Ниша, тешко ће то моћи да уради у влади која зависи од Срба. И ако буде желео да избегне формирање ЗСО, тешко ће то моћи да уради у влади која зависи од Срба", напомиње Вулин. 

Општи утисак је да су успеху у формирању нове владе, ма колико негодовале, допринеле и странке нове опозиције, јер нису успеле на време да обједине програм и формирају већину. Већ сутра представници владе почињу са преузимањем дужности, а први ће то учинити нови премијер.