Када Србија може да очекује пријем у ЕУ?

После дужег чекања на споредном колосеку, да ли је дошао тренутак за нову политику Европе према Балкану? Политичка и економска ситуација у Европи је боља, с друге стране, Западни Балкан је показао потенцијал за нестабилност. Спој ових фактора довешће до јачег ангажмана ЕУ, сматрају у Бриселу.

"Постоје захтеви у региону, али и унутар ЕУ да се убрза пријем нових чланица. Треба ипак бити опрезан, не очекујем да ће се ускоро појавити конкретни датуми, али ће ЕУ, институције и земље чланице појачати свој ангажман у региону", сматра Роса Балфур из немачког Маршаловог фонда.

Убрзање интеграција зависиће ипак и од способности земаља-кандидата да се реформишу у неким кључним областима, у којима је последњих година било и назадовања, упозоравају аналитичари.

"Да би се поступак проширења убрзао, кандидати морају да побољшају ситуацију када је реч о владавини права, слободи медија и морају ефикасније да се боре против корупције. Ако видимо тај напредак на Балкану, имаћемо и убрзање и проширење", рекао је Срђан Цвијић из Фонда за отворено друштво у Бриселу.

У седишту Европског савета заседају шефови држава и влада ЕУ, њих 28, колико је и земаља- чланица. Први пут у марту 2019. овде ће бити једна столица мање, изласком Велике Британије. Србија и друге земље Балкана очекују своје место за столом, али рокови за то су много мање јасни.

Успешност преговора о Брегзиту утицаће на динамику пријема Србије и других земаља, а важно је хоће ли проевропска влада француског председника Макрона имати и позитиван став према ширењу на Балкан.

"Постоје препреке које су у самом региону, не толико у Бриселу. У случају Србије – примена споразума са Приштином. Али, мислим да јесте реално да се ЕУ придруже бар једна или две земље током петогодишњег мандата нове ЕК који почиње 2019", каже Роса Балфур.

Датуми и рокови су важни, али за грађане је пресудан квалитет самог процеса, кажу саговорници у Бриселу.