Ђурић: Заштитићемо имовину као у случају Трепче

Марко Ђурић је на конференцији за новинаре после састанка са политичким представницима Срба са Косова и Метохије подсетио да је влада таквом одлуком успешно заштитила државне и националне интересе приликом покушаја Приштине да отме "Трепчу".

Навео је да је Приштина одлуку о присвајању имовине донела 1. марта, без консултација са представницима Срба, а да је, каже, стидљиво објављена пре два дана на сајту косовске владе.

"Одлука привремених институција у Приштини је противправна, противуставна, противзаконита и ништавна јер не производи правне последице", истиче Ђурић.

Наводи да та одлука представља дугогодишњу тежњу сепаратистичких представника Албанаца да легализују "отимачину" и да, економски обесправљујући Србе и Србију, доврше искорењивање Срба из покрајине и заокруже процес етничког чишћења.

Очекује јасну реакцију међународне заједнице на ту, како каже, "криминалну одлуку, са истом жестином као што је реаговала на покушај доношења одлуке о формирању такозване војске Косова", те да "мора да реагује и спречи ратно-хушкачко понашање Приштине".

Поручио је да је реч о колосалној пљачки и отимачини на коју Србија никада неће пристати и да ће Влада и представници Срба са Косова у тој борби бити јединствени.

Ђурић је навео и да разуме представнике Срба с Косова који кажу да физички неће дозволити узурпацију јавних предузећа у покрајини.

"Највиши политички представници Срба данас су поручили да неће дозволити спровођење те одлуке", додаје Ђурић и поручује да ће борба бити дуга и тешка, али да нема одустајања.

"Одлука Приштине 'мртво слово на папиру'"

Директор Канцеларије за КиМ каже и да Хашим Тачи, Иса Мустафа и Кадри Весели знају да ће та одлука бити "мртво слово на папиру" и још један ударац за нормализацију односа, те да се њоме чини медвеђа услуга не само Србима него и Албанцима.

"Ово нас удаљава од дијалога, нормализације односа и мира и стабилности, чему ми тежимо", истиче Ђурић.

Каже да се одлука привремених власти у Приштини односи на 29 одсто од укупног земљишта на КиМ, око 1,2 милиона метара квадратних службених објеката, око 145.000 метара квадратних пословних зграда, око 24.000 метара квадратних стамбених зграда, скоро 4.000 метара квадратних зграда посебне намене, око 753.000 метара квадратних различитих привредних објеката.

Такође, реч је о "Трепчи", "Брезовици", "Космет превозу", државним предузећима – "Железници", ЕПС-у, Површинским коповима Термоелектране "Обилић", ЕМС-у, "Електрокосмету", "Ибру" Зубин Поток, ПТТ-у, "Србија шумама", НИС-у, Аеродрому "Приштина", Националном парку "Шара".

Ђурић наглашава да је Србија већински власник 155 предузећа у покрајини.

Имовина је вредна више од 200 милијарди долара. Велики део обухваћен овом одлуком већ је узурпиран. Питање је да ли Приштина сада може њоме даље да располаже.

"Имамо папир за сваки шраф, за сваку машину, за сваки квадратни метар, сваки комад наше имовине... Имамо и порекло, и ко је платио и одакле долози и ту нема простора за њих... Ни за шта, осим за лажи и манипулацију и зато сви озбиљни инвеститори на Косову и Метохији, на жалост свих који тамо живе, беже главом без обзира", рекао је Ђурић.

Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић поручио је да ће Срби са КиМ наставити да се боре, сложно и јединиствено са Владом Србије, за опстанак и бољи живот Срба на КиМ.

"Ова одлука је донета без консултације нити обавештавања нас који би морали то да знамо, који смо у тим органима. Наставља се непоштовање нашег народа", рекао је Стојановић и истакао да Заједница српских општина мора да се формира.

Градоначелник Зубиног Потока Стеван Вуловић истиче да је привремена власт у Приштини искрена само у томе да обесмисли живот и да не поштује људска права Срба.

"Пробаћемо да све проблеме решавамо мирним путем и договором, ако је то могуће. Уколико то није могуће, уколико су они спремни да потегну силу, онда ћемо на ту силу силом и одговорити", каже Вуловић.

О одлуци Приштине било је речи и на седници Владе Србије, а шеф српске дипломатије истакао је да је одлука о имовини неприхватљива, нелегална и штетна.

Тренутно се води више од 4.000 поступака који се тичу узурпације имовине грађана, а којима Београд помаже. За повратак одузете имовине је више од 80.000 захтева.