ЕУ: Хапшење Харадинаја доказ да је дијалог нужан

Европски дипломатски званичници у Бриселу су агенцији Бета незванично пренели да у Европској служби за спољне послове, у којој је Ангелина Ајнхорст званичник задужен за Балкан, постоји бојазан да би "случај Харадинај" могао бити искоришћен од снага које су против дијалога.

Ови извори су рекли да треба стишати узнемирење и тако одговорили на питање како гледају на изјаву албанског премијера Едија Раме да хапшење Харадинаја може изазвати лоше последице по цео регион.

Рама је рекао да је Харадинај био "борац против агресора" и оптужио ЕУ "за двојака мерила према Србији и Косову" пошто све опрашта Србији, док косовским Албанцима поставља посебне услове за визну либерализацију и "ствара психолошку штету свим Албанцима који су толико допринели великом пројекту европског мира и интеграције".

Европска служба за спољне послове, на чијем је челу висока представница ЕУ Федерика Могерини, је одлучна у настојању да дијалог не само опстане, већ и да се управо договор Београд-Приштина о правосуђу врло ускоро доврши, што је јуче потврдила и портпаролка Маја Коцијанчич.

Нико у ЕУ није довео у питање одлуку француског правосуђа да испита утемељеност преко Интерпола испостављене српског налога за хапшење бившег команданта паравојне формације косовских Албанаца, под оптужбом за ратне злочине, јер такви злочини не застаревају.

Званичник француске владе је саопштио да хапшење Харадинаја нема никакву политичку позадину, већ је то питање правосуђа.

Медији у Западној Европи су с великом пажњом пропратили хапшење Харадинаја, и тако белгијски лист Либр белжик пише да ће то "искомпликовати сређивање односа између Албанаца и Срба".

Лист подсећа да хапшење Харадинаја "још од 2004. тражи српски суд, на основу 108 тачака оптужнице, укључујући убијање и мучење Рома и Срба током ратног сукоба на Косову".

Белгијски лист наводи да је Харадинаја ухапсило и убрзо пустило 2015. словеначко правосуђе, "али је овај пут то озбиљнији случај, јер је Апелациони суд у Колмару наредио притвор у очекивању да му Београд достави нужне документе за могуће изручење".

Либр белжик наводи да су "америчке и британске службе сматрале Харадинаја важним савезником током сукоба 1999, у време кад је све било добро само да се сруши газда Београда".

Хашки суд је Харадинаја први пут, подсећа лист, осудио па потом ослободио, "а многи кључни сведоци су пронађени мртви под најблаже речено сумњивим околностима, попут Кујтима Берише, кога је у Црној Гори 2007. покосио аутомобил".

"Харадинај је коначно потпуно ослобођен кривице 2012, пресудом која изазвала негодовање многих организација за одбрану људских права, укључујући Амнести интернешнел".

Либр белжик сматра да ће од ЕУ подстицани дијалог Београд-Приштина запасти у велике невоље, "пошто је већ месецима закочен због одбијања дела политичке класе у Приштини да се успостави Заједница српских општина, виђену као опасан облик аутономије".

Француски лист Фигаро преноси и изјаву косовског премијера Исе Мустафе да је хапшење Харадинаја "забрињавајуће, а мандат Београда политички и непријатељски" и да ће изазвати сукобе и затегнутости у региону.

Француска тв мрежа Франс 24 посебно наглашава да је Харадинај постао главни политички противник премијера Хашима Тачија и да је "љути противник нормализације односа са Београдом".

Швајцарски дневник Тан пише да је током суђења Харадинају у Хагу "најмање девет кључних сведока оптужбе убијено под чудним околностима".

"Ослобађањем Харадинаја у новембру 2012. је окончан дуги судски процес, али сумње и даље постоје", напомиње женевски дневник.

"Србија је тада говорила о ‘намештеном' судском поступку а многе организације за одбрану људских права су довеле у питање ослобађујућу пресуду".

Швајцарски дневник Тан наводи да је "јако мало изгледно" да француски суд удовољи захтеву српског суда за изручење Харадинаја.

"Али", како закључује, "Харадинај ту није завршио послове са судовима јер нови специјални суд за злочине ОВК треба да обелодани прве оптужнице идућих месеци".