Председничка трка, кад победа није мотив

Председнички кандидати из Нигерије траже диплому да су то били јер им таква потврда касније помаже у пословима са странцима. Без обзира на то који резултат остваре. У Србији није ретко да се уђе у председничку трку и освоји мање од један одсто гласова. Ако победа није циљ, који су мотиви политичких авантуриста и лаика да се уопште кандидују?

У видео-поруци, председница српског Института из Вашингтона Данијела Сремац најављује улазак у трку за председника Србије. На то место жели и амерички Србин Владимир Рајчић. Као председнички кандидати у јавности се помињу Душан Јањић, Саша Мирковић, адвокат Ненад Јанковић.

Њу знате као неурохирурга, а можда је се сећате и као кандидата Социјалдемократског савеза на председничким изборима 2012. године. Освојила је 0,78 одсто, али јој победа и није била мотив.

"Мој мотив је био да, ако изађете у јавност, ако постанете неко кога препознају на улици, онда ваша реч има већу тежину и онда ћете лакше доћи до апарата који су потребни вашим пацијентима", каже Даница Грујичић.

А Југослав Добричанин, пуковник у пензији из Ниша, и Љиљана Аранђеловић, новинарка из Параћина, тражили су своје место на председничким изборима. Он 2008. као кандидат Реформистичке странке, она 2004. зато што јој је, тврди, то понудио лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма.

"На југу Србије се осећала идеја коју је требало промовисати, и то ме је подстакло да се кандидујем. А то је идеја регионалног развоја Србије", каже Добричанин.

"Једноставно сам хтела да видим како изгледа с друге стране камере, и да видим како изгледа учествовати у политичком животу Србије", истиче Љиљана Аранђеловић.

Добричанин је освојио 0,29 одсто, а Љиљана Аранђеловић 0,38 одсто. Али нешто су и добили.

"Добио сам то што сам постао знатно препознатљивији код људи који су ме знали и који ме нису познавали", каже Добричанин.

"Цела та прича око избора било је једно занимљиво искуство", каже Љиљана Аранђеловић.

Нису мотиви само идеје и лична промоција, као што кажу кандидати. Постоји и вероватноћа трговине гласовима у другом кругу, сматра Бојан Клачар. Ипак, улазак у трку није јефтин: сваки кандидат мора да приложи 10.000 потписа оверених у суду, што кошта 500.000 динара. Сви кандидати могу да користе средства из буџета. То није обавезно, али ако хоће, за њих морају и да гарантују.

"Закон о финансирању политичких активности је увео јемство као неку врсту филтера, да не добијемо један огроман број кандидата као у прошлости, јер ставља један лимит да кандидати морају да освоје одређен проценат гласова како би користили средства из јавних извора", наводи Клачар.

Изборно јемство које полажу кандидати јесте у висини средстава које добијају из буџета. Ако не освоје бар један одсто гласова – јемство остаје држави. И зато аутсајдери углавном кампање финансирају сами.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.