Посланици о Закону о становању и авио-транспорту

Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић истакла је током образлагања да се Предлог закона о становању и одржавању зграда тиче сваког грађанина, а треба да омогући да Србија коначно 2017. добије стратегију стамбене политике и да обезбеди минимум одржавања сваке зграде.

Образлажући посланицима више законских предлога, Михајловићева је у Скупштини Србије рекла да нови закон треба да обезбеди минимум одржавања зграда који мора да постоји у свакој згради када је у питању безбедност, те даје основу да се размишља и о енергетској ефикасности зграда.

Навела је да је 90 одсто стамбених објеката направљено без уважавања стандарда енергетске ефикасности и истакла важност рационалног понашања у трошењу енергије.

Када је реч о трошковима одржавања, Михајловићева каже да станари ништа више новца за то неће издвајати него што су до сада издвајали и истакла да је важно да се зна каква је структура тог новца и како се користи.

Било је, каже, ситуација да падају фасаде са зграда, те да не раде лифтови у зградама, те да треба да знамо ко је одговоран за то да не падне фасада са зграде и не убије некога.

Наводећи да је појава професионалних управника зграда наишла на доста отпора оних који не желе увођење реда у тој области, Михајловићева је рекла да је постојање професионалних управника у ЕУ обавеза, а да је предложеним законом избор на станарима да ли ће изабрати свог управника који ће водити рачуна о управљању зградом.

"Имамо опцију да управник буде станар зграде, ако то станари одлуче али ако не желе свог комшију за управника, они ће заједно са Привредном комором одлучити ко ће управљати зградом", каже Михајловићева.

У случају да ту не буде договора, локалне самоуправе ће са Привредном комором на одређени рок изабрати принудног управника, који ће постојати само у оним стамбеним објектима где станари не могу да се договоре о управљању зградом, а такав управник мораће да положи одређене испите и да поседује лиценцу.

Према њеним речима, скупштина станара ће у сваком тренутку моћи да прекине уговорни однос са професионалним управником ако је незадовољна његовим радом, као и да ће све одлуке доносити станари.

"Процене су да је тај износ између 200 и 350 динара. Може да буде и мањи", рекла је Михајловић и рекла да се одржавање зграда и до сада плаћало.

Стан неће моћи да се реновира без грађевинске дозволе, а сваки станодавац на износ кирије мораће да плати 20 одсто за порез држави.

"Управник је тај који треба да обавести надлежне органе да обаве неку хитну интервенцију, мора бринути о олуцима, крову, лифтовима", каже посланик Нове Србије Драган Јовановић.

Одговарајући на примедбе посланика опозиције, Михајловићева је рекла да ће скупштина станара, која се одлучи за лиценцираног професионалног управника, склопити са њим уговор и договорити месечну цену за тај посао.

"Пошто Србија цвета, ви сада немате шта друго да радите, него сте решили да упадате у наше зграде и да уређујете како ћемо ми да живимо у нашим зградама", сматра посланик Двери Бошко Обрадови.

"Када говорите о упливу у приватност, не, ми само треба да водимо рачуна о нашим зградама, да се ниједно дете не би повредило, јер очигледно нисмо били у стању 20 година", одговара Михајловићева.

Опозиција, између осталог, сматра да ће увођење професионалних управника омогућити партијско запошљавање, да се уводе "приватни извршитељи", те да ће грађани добити нове трошкове.

Образлажући измене Закона о комуналним делатностима, Михајловићева је рекла да нова решења детаљно прецизирају шта су комуналне делатности, уводе принцип конкурентности и могућност да се много стабилније финансирају комуналне делатности, а први пут ће омогућити да се уважава мишљење грађана када је реч о квалитету услуге.

"Авио-саобраћај већ по ЕУ стандардима"

Михајловићева је рекла да се предложеним законом о управљању аеродромима први пут та делатност третира као општи интерес, наводећи да је авио-саобраћај у Србији већ уређен по свим стандардима ЕУ.

Истакла је да је само пре две године број путника на београдском аеродрому "Никола Тесла" био испод два милиона, а да данас говоримо већ о 4,8 милиона путника.

Положај тог ареродрома даје могућност да се он даље развија, каже Михајловићева и наводи да на територији Србије има око 30 малих аеродрома који свакако неће бити остављени са стране него ће се о њима водити рачуна.

Образлажући потврђивање Мутилатералног споразума о комерцијалним правима у ванредном ваздушном авио-превозу у Европи, Михајловићева је навела да је тај споразум усвојен 1956. и да су га тада потписале четири државе, а да је био важан за развој ваздушног сабраћаја показује податак да је данас 21 земља потписница тог споразума.

"Наша интенција је да то буде и Србија. Суштина споразума односи се на узак део ванредног јавног авио превоза, пре свега авио такси, превоза ваздухопловима до шест седишта, хитне медицинске летове, летове за нека издвојена подручја", каже Михајловићева.

Споразум омогућава свима који га потпишу и свим авио-превозницима који обављају овакву врсту авио-превоза да могу да обављају тај превоз без посебног одобрења.

"Споразум је усклађен са свим документима наших ваздухоловних власти али исто тако и са директивама и документима европских ваздухоловних власти", рекла је министарка.

Када је реч о Споразуму између Владе Србије и УН о Централној канцеларији пројекта Транс-европске железнице, Михајловићева каже да ће Београд бити домаћин Централне канцеларије.

"То је важно за нашу земљу будући да Србија пре свега има одличан положај који се трудимо да управо кроз развој инфраструктуре и даље развијамо", рекла је министарка и навела да тај споразум, пре свега, третира одређене техничке детаље нашег председавања.

Подсетила је да је 1992. Србија и још 16 земаља поптисало тај споразум са УН.

Када је реч о предложеном закону о траспорту опасне робе, Михајловићева каже да је предложено да Управа за транспорт опасног отпада престаје да постоји и да се комплетна та делатност пребаци у окриље Министарства, наводећи да је то много ефикасније решење.

Навела је да предложени закон врло јасно дефинише услове обављања унутрашњег и мејдународног транспорта опасне робе у друмском, железничком и водном саобраћају, али и све услове и обавезе које морају да имају сви који се баве овом врстом транспорта.

Образлажући измене Закона о јавно-приватном партнерсту и концесијама, Михајловићева каже да новим решењима још више се побољшава сигурност целе процедуре и процеса.

Како је навела, укупно је Комисија за јавно-приватно партнерство коју је Влада Србије основала 2012. усвојила 41 предлог пројеката за јавно-приватно партнерство и концесије, од чега су 27 јавно-приватно партнерство, 14 су концесије, те да је до сада потписано 17 уговора.

"Предложене измене закона треба да омогуће да смањимо тај распон између велике жеље и тражње за добром инфарструктором а често немогућности да за инфраструктуру имамо одређене изворе финансирања", каже Михајловићева.

Наводећи да је потребно много више пројеката јавно-приватног партнерства него до сада, Михајловићева каже да се изменама закона појашњавају и посебни облици концесије – концесије за јавне радове и концесије за јавне услуге, односно прави се разлика између јавно-приватног партнерства са елементима концесије и без елемената концесије.

"Могуће направити приватни аеродром"

Интерес Владе Србије је да Законом о управљању аеродромима покуша да све државне аеродроме стави у функцију, рекла је Михајловићева.

"Постоји могућност и дан-данас, сваког тренутка, да било ко ко је заинтересован може да сагради, односно направи неки приватни аеродром", рекла је Михајловићева у скупштинској расправи.

Према њеним речима, Влада Србије хоће да уреди односе у тој области, али и могућности да имамо стратешке партнере.

Истакла је да је, са друге стране, против тога да тајкуни управљају јавним предузећима, јер је то лоше.

"Мислим да је то лоше, то не значи да неко не може да ме дематује и да то буде другачије", рекла је министарка поводом навода шефа посланичке групе ЛДП Чедомира Јовановића да власт не може да реши проблем јавних предузећа.

Јовановић је подсетио на раније договоре да пословни људи уђу у железницу и да се уведе професионални менџмант у јавна предузећа који би био добро плаћен и који би почео да решава проблем.

"Онда када се пипне пулс народа, шта народ мисли, народ се накостреши, не воли српске тајкуне али када Трамп милијардера стави у владу, то је у реду, или када се појави руски тајкун па нешто овде купи, рецимо банку, то је океј", рекао је Јовановић.

Парламент је расправљао и о споразуму о укидању виза између Србије и Кине. Тако ће Србија бити прва евопска држава чији ће грађани без виза моћи да путују у ту државу. О томе, али и о свим законима који су на дневном реду, Скупштина ће гласати у недељу. 

Посланици су размотрили и предлоге закона о управљању аеродромима и о транспорту опасне робе, као и измене закона о комуналним делатностима и о јавно-приватном партнерству и концесијама. 

На дневном реду је била и расправа о потврђивању Споразума између Владе Србије и Уједињених нација о Централној канцеларији Пројекта Транс-европске железнице и потврђивање Мултилатералног споразума о комерцијалним правима у ванредном ваздушном авио-превозу у Европи.