Завршена расправа о избору судија Уставног суда

Посланици су завршили расправу о избору судија Уставног суда, а седницу ће наставити сутра разматрањем измена закона из области пољопривреде.

Седницу парламента обележила је жустра полемика, током које је шеф посланичке групе СНС-а Александар Мартиновић рекао да предложени кандидати испуњавају све прописане услове и да ниједан од њих није члан СНС-а.

У скупштинској расправи током које је одређена и краћа пауза како би се успоставио ред на седници Мартиновић је, одговарајући на критике опозиције, навео да су предложени кандидати добри, те да имају изузетан углед, пре свега у свету правне науке.

Поводом критика опозиције да расправи не присуствују овлашћени предлагачи, Мартиновић је рекао да су и председник Србије и председница парламента послали предлоге са комплетним биографијама кандидата, а да је у време власти Бориса Тадића и Војислава Коштунице, тадашњи председник парламента Оливер Дулић послао један папир са именима канидидата, без биографија.

На критике да међу кандидатима нема професора уставног права са државних факултета, Мартиновић је рекао да је председник Србије предложио Милана Шкулића за кога, каже, знају сви правници у Србији, те да је један од најбољих професора Правног факулетета у Београду и у Србији.

Мартиновић је навео и да је председница парламента предложила два кандидата који су професори на Криминалистичко-полицијске академије.

"Кандидати испуњавају све прописане услове и ниједан од ових кандидата није члан СНС-а. Ако ми кажете да Татјана Бабић, директор Агенције за борбу против корупције, има везе са СНС, супер. Ја вам кажем да нема и то зна цела Србија", рекао је Мартиновић.

"Свако вам је експонент СНС-а, још ћете рећи да су то и Вук Јеремић и Саша Јанковић", рекао је Мартиновић одговарајући на наводе шефа посланичке групе Двери Бошка Обрадовића који је помињао и "купљену диплому" Томислава Николића.

На то је одговорио председавајући Верољуб Арсић који је Обрадовићу рекао да је претерао, те да ниједан државни орган није утврдио да је купљена диплома, да је Николић диплому стекао као опозиционар, као и да је 2012. године стекао легитимитет да предлаже кандидате за судије Уставног суда.

Опозиција је критиковала што расправи присуствује мали број посланика владајуће већине, оцењујући да то говори о односу власти према избору највиших судијских функција.

У расправи, заменик шефа посланичке групе СПС-а Неђо Јовановић рекао је да свако од предложених кандидата има стручне референце и постигнуте успехе у раду.

Најављући подршку предлозима, посланик Јединствене Србије Петар Петровић, који је и председник скупштинског Одбора за правосуђе, рекао је да биографије кандидата доказују да су заслужили да буду кандидати за судије Уставног суда.

Петровић је, међутим, навео и да су међу укупно 18 предложених кандидата 14 из Београда.

"Сви су добри и заслужују да буду на листи, али зашто нема више кандидата ван Београда", упитао је Петровић.

Уставни суд чини 15 судија који се бирају и именују на девет година, а мандат истиче за осморо судија, које су изабрали Скупштина Србије и председник Републике, док је једном судији престала функција због испуњења услова за старосну пензију.

Мандат истиче Драгиши Слијепчевићу, Марији Драшкић, Боси Ненадић и Предрагу Ћетковићу, које је за судије Уставног суда изабрала Скупштина Србије и Весни Илић Прелић, Оливери Вучић, Драгани М. Стојановић и Катарини Манојловић Андрић које је на деветогодишњи мандат именовао председник Србије.

Судији Агнеш Картаг Одри, која је за судију Уставног суда именована одлуком председника Републике од 7. децембра 2007. дужност судије тог суда престала је 7. јула 2016. због испуњења услова за старосну пензију.

Председник Србије раније је упутио предлог са осам кандидата за судије Уставног суда, са које ће парламент изабрати четворо, а парламент треба да утврди листу од 10 кандидата са које ће председник Србије именовати пет судија тог суда.

Председник Србије је предложио за судије Уставног суда Снежану Марковић из Београда, Милана Шкулића из Београда, Мирослава Николића из Панчева, Јована Ћирића из Београда, Душанку Ђорђевић из Београда, Мијодрага Д. Радојевића из Београда, Владимира Ђурића из Београда и Милана Бурића из Београда.

Предложени кандидати на листи коју треба да утврди парламент су судија Уставног суда Катарина Манојловић Андрић, професори на Криминалистичко-полицијској академији Драгана Коларић и Тијана Шурлан и председник Уставног суда Весна Илић Прелић.

Кандидати су и директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић, судија Привредног апелационог суда у Београду Јасминка Обућина, адвокат из Београда Душан Игњатовић, професор на Факултету за правне и пословне студије "Др Лазар Вркатић" Тамаш Корхец.

Такође, на листи коју треба парламент да утврди су и заменик вишег јавног тужиоца у Новом Пазару Радисав Филимоновић и јавни извршитељ из Београда Бранислав Петровић.

Седници је присуствовао представник Високог савета судства, с обзиром да су на дневном реду и избор члана ВСС из реда судија апелационих судова, избор судија који се први пут бирају на судијску функцију, као и престанак функције појединих председника судова.

Више одлука из области правосуђа на дневном реду

На дневном реду седнице био је и Предлог одлуке о престанку функције председника Привредног суда у Београду, председника Основног суда у Крушевцу, председника Прекршајног суда у Лозници, а које је поднео Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.

Посланици су разматрали и више законских предлога, међу којима су измене закона о пољопривреди и руралном развоју, о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, Закона о водама.

Такође, на дневном реду били су предлози закона о управљању аеродромима, закона о становању и одржавању зграда, о транспорту опасне робе, закона о изменама и допунама Закона о комуналним делатностима, као и Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, које је поднела Влада Србије.

На дневном реду био је и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Уједињених нација о Централној канцеларији Пројекта Транс-европске железнице и Предлог закона о потврђивању мултилатералног споразума о комерцијалним правима у ванредном ваздушном авио-превозу у Европи.

Такође, посланици су размaтрали Предлог одлуке о изменама Одлуке о утврђивању састава Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, Предлог одлуке о измени Одлуке о утврђивању састава сталних делегација Народне скупштине Републике Србије у међународним парламентарним институцијама, које је поднела председница Народне скупштине Маја Гојковић.

На дневном реду био је и Предлог одлуке о изменама Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Скупштине Србије, који је поднела посланичка група СПС-а, Предлог одлуке о изменама Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Скупштине Србије, који је поднела Посланичка група СНС-а, саопштено је из парламента.

Посланици ће сутра размотрити измене Закона о пољопривреди и руралном развоју, о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, као и о изменама Закона о водама. 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 28. октобар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи