"Следе добре године у односима Србије и Хрватске"

Свилановић је на 26. сесији Игманске иницијативе поводом две деценије дипломатских односа Србије и Хрватске изразио очекивање да ће влада на челу са премијером Александром Вучићем успети, као што је то урађено са Албанијом, да са новом хрватском владом значајно унапреди односе две државе.

Свилановић је за Танјуг рекао да је Игманска иницијатива окупила низ људи из невладиног сектора и свега неколико представника влада како би се поразговарало у контексту 20 година од обнове дипломатских односа две земље.

Према његовим речима, атмосфера је била доста добра и људи желе да односи буду бољи него што је сада случај.

"Ми смо имали једну тешку годину која је била обележена изборним циклусима скоро свуда у региону и можда је та атмосфера последица једне такве године. Емоције иду високо у изборној утакмици и каже се што шта, али имам велико очекивање од наредне године", нагласио је Свилановић.

Сматра да је чак и у 2016. години упркос таквим односима било великих искорака и велике политичке храбрости и изразио уверење да ће тако бити настављено.

"Конкретно мислим на сусрет премијера Србије и председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, који су кроз постигнути договор дефинисали оно што треба очекивати да у наредним годинама раде Србија и Хрватска", навео је Свилановић.

Како истиче са великим задовољством очекује прве сусрете српске владе са представницима нове хрватске владе.

"Видело се кроз оно што је урађено прошле и ове године у односима Србије и Албаније колико може снажна политичка личност, каква јесте премијер Вучић, уз одговарајуће партнерство премијера Албаније Едија Раме, да помере ствари напред и имам слична очекивања за ствари које ће се дешавати између Србије и Хрватске", истакао је Свилановић.

Додаје да је иза нас једна тешка година, али да постоји велика спремност да се испрати оно што се у привредном свету већ дешава, јер пословна заједница веома интензивно сарађује и Србија и Хрватска имају велики интерес да се тако настави.

"Остаће неке ствари око којих се нећемо договорити, неће се у скорије време променити перцепција разумевања Београда и Загреба онога шта се догађало током сукоба, али мораћемо да научимо да живимо са тим разликама, као и да будемо отворени за оно што нам доноси и процес придруживања ЕУ којим Србија прави велике кораке и очекујем подршку Хрватске", нагласио је Свилановић.

Лончар: У односима Србије и Хрватске види се успон и развој

Последњи министар иностраних послова СФРЈ Будимир Лончар рекао је да је до сукоба у Југославији дошло када су преовладале десне снаге и национализам, као и да је поновно успостављање дипломатских односа Србије и Хрватске добра политичка еволуција.

"Ова фаза, која не иде лако, тешка је пошто је наследила велике невоље, али се ипак види сталан успон и развој", навео је Лончар на 26. сесији Игманске иницијативе поводом две деценије дипломатских односа Србије и Хрватске.

Навео је да Србија и Хрватска имају годишњу робну размену од око милијарду долара, као и да у Србији послује око 200 хрватских фирми и око 20 српских у Хрватској.

Према његовим речима, на плану културне сарадње направљен је велики напредак, као и у области туризма.

Како је навео, политика заостаје у међусобним односима два народа, који се "великим делом освестио" и жели трајан мир и сарадњу.

Такође, сматра да односе две земље треба унапређивати на демократским основама и кроз европске интеграције и стандарде.

Напоменуо је да треба бити опрезан пошто је у Европи присутна криза и јачање национализма и популизма, али и навео да би победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД могла да буде добра за односе САД и Русије, као и Европе, што би могло позитивно да утиче и на наш регион, који би могао да добије на значају и боље искористи свој потенцијал.

Коопредседник Игманске иницијативе за Хрватску Зоран Пусић рекао је да тренутно односе Србије и Хрватске највише оптерећују политички сукоби који вуку корене из грађанског рата у којем се распала Југославија.

Пусић је истакао да су то напад ЈНА у Хрватској чије јединице су долазиле из Србије и Црне Горе, затим девастирајући рат у БиХ, слабо процесуирања злочина после "Олује" и велики број избеглица из Хрватске у Србији.

Сарадња влада Србије и Хрватске у великој мери зависи од политичких опција које их предводе, истиче Пусић додајући да "треба приступити без одлагања откривању судбине несталих и њихових посмртних остатака, да би Влада Србије у Београду требало да подигне споменик или плочу у знак сећање на хрватске заробљенике у логору Стајићево, а влада у Хрватској да обележи затвор и мучилиште у сплитској Лори".

"Нажалост истраживања у Хрватској око несталих су са новим министром бранитеља потпуно изгубила на темпу. Испред Лоре се не ставља спомен плоча невиних људи који су тамо мучени, него се поставља велики споменик 72. бојној Војне полиције, чији су неки припадници у тим мучењима учествовали", рекао је Пусић.

Нагласио је да би реализација неких од тих ствари, које препоручује Игманска иницијатива, трајно поравиле односе Србије и Хрватске и да би били добра основа за даљу сарадњу.